Многи иду у теретану или шетају да би побољшали здравље кардиоваскуларног система, развили мишиће и, наравно, добро изгледали, али вјежбање има и неке предности за главу, а не само за тијело…
Вјежбање –
Вјежбање
Посљедњих десетак година научници се баве питањем како вјежбање може да побољша функцију мозга. Без обзира на године и физичку кондицију (ту спадају сви од радника у шопинг центру до маратонаца), студије показују да одвајање времена за вјежбање има велике предности по ментално здравље.
У наставку су дати неочекивани примјери како вјежбање може да допринесе менталном здрављу и међуљудским односима и доведе до здравијег и срећнијег живота који ће вас свакако инспирисати да почнете да се бавите физичком активношћу.
1. Смањује стрес
Тежак дан на послу? Прошетајте или одрадите кратке вјежбе у теретани. Један од најчешћих предности вјежбања по ментално здравље јесте ослобађање од стреса. Физичка активност може да помогне у контроли физичког и менталног стреса. Вјежбање такође повећава концентрацију норепинефрина, супстанце која може да ублажи реакцију мозга на стрес. Зато не оклијевајте и вјежбајте, вјежбање може да умањи стрес и ојача способност организма да се избори са тренутном менталном напетошћу. Ситуација у којој су сви на добитку.
2. Подстиче лучење супстанци које нас чине срећним
Прелажење пар километара на покретној траци може да буде напорно, али је свакако вриједно труда! Вјежбање ослобађа ендорфине који стварају осјећај среће и еуфорије. Студије показују да вјежбање чак може да ублажи симптоме код особа са клиничком депресијом. Зато љекари препоручују да особе које пате од депресије или анксиозности (или оне које се једноставно осјећају тужним) што више времена проводе у теретани. У неким случајевима вјежбање може да буде једнако ефектно као антидепресиви у лијечењу депресије. Немојте бринути ако нисте тип особе која воли да “виси” у теретани – укупно расположење може да вам се поправи и ако вјежбате неколико пута недјељно по пола сата.
3. Поправља самопоуздање
Ходајте на покретној траци да бисте изгледали (и што је још важније, да бисте се осјећали) као милион долара. Једноставно речено, физичка кондиција може да поправи самопоуздање и побољша мишљење о самом себи. Без обзира на тјелесну тежину, конфекцијски број, пол или године, вјежбање може брзо да унаприједи перцепцију особе о сопственој привлачности и вриједности.
4. Уживање у пријатној спољашњој средини
Да бисте себе још више вољели, вјежбајте на отвореном. Вјежбање у пријатној спољашној средини може додатно да ојача самопоуздање. Пронађите физичку активност на отвореном која највише одговара вашем стилу, без обзира да ли је то пењање уз стијене, пјешачење, изнајмљивање кануа или једноставно џогирање у парку. Поред тога, сав тај витамин Д који се добије од времена проведеног на сунцу (уз заштитну крему, наравно!) може да умањи шансе за добијање симптома депресије. Зашто да резервишете дан у спа центру кад мало свјежег ваздуха и сунца (и вјежбања) може да учини чуда за самопоуздање и срећу?
5. Спречава опадање когнитивних способности
Није баш пријатно чути али је истина, како старимо, тако наш мозак почиње слабије да функционише. С обзиром да болести карактеристичне за старење и дегенеративне болести као што је Алцхајмер у суштини убијају ћелије мозга, његов обим се смањује и тако се губе многе важне мождане функције. Иако вјежбање и здрава исхрана не могу да “излијече” Алцхајмерову болест, свакако могу да успоре смањење когнитивних способности мозга после 45. године живота. Вежбање, нарочито између 25. и 45. године, подстиче лучење супстанци у мозгу које подржавају и спречавају дегенерацију хипокампуса, дијела мозга који је важан за меморију и учење.
6. Умањује анксиозност
Брзинско питање: шта је боље за ослобађање од анксиозности – топла пјенушава купка или џогирање 20 минута? Одговор ће вас вјероватно изненадити. Топле и паперјасте супстанце које се ослобађају током и након вјежбања могу да помогну особама са анксиозним поремећајем да се смире. Поред тога што сагоријева калорије, трчање на покретној траци умјереним до јаким интензитетом може да умањи осјетљивост на анксиозност.
7. Побољшава рад мозга
Разне студије на мишевима и људима показују да кардиоваскуларне вјежбе могу да створе нове ћелије мозга и унаприједе његов рад. Исто тако, истраживања кажу да интензивно вјежбање повећава ниво протеина који потиче из мозга (познат као БДНФ) у организму, за који се сматра да помаже код одлучивања, размишљања и учења.
8. Подстиче меморију
Редовна физичка активност подстиче меморију и способност да се уче нове ствари. Вјежбање повећава стварање ћелија у хипокампусу које су одговорне за меморију и учење. Из тог разлога студије повезују развој мозга код дјеце са степеном физичке кондиције. Међутим, ова предност се не односи само на дјецу. Иако није забавно као играње игрица, вјежбање може да побољша меморију и код одраслих особа. Једна студија је показала да спринтерско трчање побољшава задржавање богатог рјечника и код здравих одраслих особа.
9. Помаже у контроли зависности
Мозак ослобађа допамин, “супстанцу за награђивање” као одговор на било какав облик задовољства, без обзира да ли је у питању вјежбање, секс, дрога, алкохол или храна. Нажалост, неки људи постају зависни од допамина и супстанци које га производе, као што су дрога и алкохол (и у ријеђим случајевима храна и секс). Добра ствар је што вјежбање може да помогне код ослобађања од зависности. Кратко вјежбање такође може успијешно да преусмјери пажњу зависника од дроге или алкохола кроз промјену приоритета онога за чим се жуди (барем привремено). Вјежбање током процеса одвикавања од алкохола има и друге предности. Злоупотреба алкохола штетно утиче на многе процесе, укључујући циркадијални ритам. Резултат тога је да алкохоличари не могу да заспу (или да остану у стању сна) без пића. Вјежбање може да помогне да се унутрашњи сат у организму поново правилно навије, што људима помаже да заспу у одговарајуће вријеме.
10. Побољшава опуштање
Да ли вам се десило да одете право у кревет послије дугог трчања или дизања тегова у теретани? За неке људе умјерено вјежбање може да буде исто као пилула за спавање, чак и код неких који пате од несанице. Кретање пет до шест сати прије одласка у кревет подиже основну температуру организма. Када се температура спусти на нормалу пар сати касније, то је сигнал организму да је вријеме за спавање.
11. Више се уради
Немате инспирацију на послу? Рјешење може да лежи у краткој шетњи ли трчању. Истраживања показују да су радници који редовно одвајају вријеме за вјежбање продуктивнији и имају више енергије од колега који то не чине. Иако је због бројних обавеза компликовано отићи у теретану усред дана, неки стручњаци сматрају да је средина дана идеално вријеме за вјежбање због циркадијалног ритма организма.
12. Повећава креативност
Већина људи завршава напорно вјежбање туширањем врелом водом, али можда би требало да се окренемо креативности. Тренинг у теретани високог интензитета може да појача креативност до два сата након тога. Подстакните инспирацију послије вјежбања на отвореном и у додиру са природом (видјети предност бр. 4). Сљедећи пут када вам треба подстрек за креативни начин размишљања, одлучите се за дугу шетњу или трчање да бисте истовремено освјежили и тијело и мозак.
13. Инспирација за друге
Без обзира да ли је у питању партија фудбала, групни час у теретани или трчање са пријатељем, људи ријетко вјежбају сами. А то је добра вијест за све нас. Студије показују да већина људи остварује боље резултате на аеробним тестовима ако их раде у пару са особом са којом иначе вјежбају. Било да је у питању инспирација или стара добра конкуренција, нико не жели да разочара оног другог. Осјећај да су дио тима код спортиста може да буде толико снажан да подигне њихову толеранцију на бол. Чак и они који почињу са вјежбањем могу да инспиришу једни друге да се више потруде, тако да нађите одговарајући пар за вјежбање и покрените се, пише “Greatist.com”./RTRS/
