Zapad želi da posvađa srpske političare u Republici Srpskoj oko stava da li je BiH potreban ili ne visoki predstavnik, jer su stavovi oko ovog pitanja podijeljeni i zato je bitno da Beograd zauzme jasan stav oko koga će se svi okupiti, ocijenio je politički analitičar Dragomir Anđelković.
Anđelković smatra da je veoma bitno da na današnjem sastanku predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i rukovodstva Republike Srpske u Beogradu dođe do zajedničkog stava po pitanju izbora novog visokog predstavnika i to iz više razloga.
– Radi se o klasičnoj uzurpaciji protivno principima na kojima radi Savet za sprovođenje mira i protivno stavu Rusije koja je konstruktivna članica. Nametnut je visoki predstavnik i to je nešto što izlazi iz svih okvira međunarodnog prava – istakao je on.
Anđelković smatra da za Srbiju i Srpsku to ne smije da bude regularno postavljenje i misli da treba da zauzmu jasan stav da ne prihvataju izbor novog visokog predstavnika.
Ruska podrška je, rekao je on za “Sputnjik”, ključna u ovom slučaju, jer u vrijeme kada je Boris Јeljcin bio na vlasti, Rusija se usaglašavala sa Zapadom po ovom pitanju a visoki predstavnici su Srpskoj nanosili veliku štetu.
– Onog momenta kad je Rusija promijenila stav i više ne kleči pred Zapadom već brani svoje interese a samim tim i naše, centralizacija BiH je zaustavljena – naveo je Anđelković.
Dakle, podsjeća Anđelković, pozicija Rusije je bitna, jer ona kao konstitutivna članica i Savjeta bezbjednosti UN i Savjeta za sprovođenje mira ovo pitanje može sad da pokrene pred UN.
Direktor Centra za razvoj međunarodne politike Stevica Deđanski ocjenjuje da je sastanak zvaničnika Srbije i Srpske pokazatelj da su interesi srpskog naroda zajednički.
– Prihvatanje srpskog predsednika da razgovara na temu koja je problematična sa predstavnicima Srpske govori da Beograd razume problem u kome se Srpska nalazi i bilo bi zaista dobro da imaju zajednički stav oko toga kako nastupati u budućnosti – rekao je Deđanski.
On je naglasio da, naravno, ima razlike u stavovima gdje Srpska možda ima oštriji stav od Beograda po pitanju imenovanja visokog predstavnika, ali Beograd će morati da balansira između interesa, prije svega Srbije kako bi se postigao što bolji rezultat za srpski narod.
Očigledno je, napominje on, da međusobno povjerenje postoji što je bitno za osnovu zajedničkog stava.
Na pitanje da li bi Srbija mogla biti izložena nekom pritisku, ako se na sastanku po pitanju imenovanja viskog predstavnika dođe do zajedničkog stava koji neće biti po voljni zapadnih država, Deđanski kaže da će pritisaka na Srbiju biti.
– Pritisci će se pojačavati u narednom periodu, šta god mi da uradimo ili ne uradimo. Ono što mi treba da uradimo jeste da te pritiske smanjimo što možemo više kako bi ih lakše prebrodili – rekao je Deđanski.
On je naglasio da je novo u vezi sa ovim pitanjem otvoreno nepodržavanje izbora novog visokog predstavnika u BiH od Rusije koja je članica Savjeta bezbjednosti UN.
– Međutim, međunarodni faktor ne pridodaje previše značaja čak ni tome, iako bi po pravilu u Savetu bezbjednosti odluke trebalo da se donose konsenzusom. Drugim rečima, zapadni partneri nastaviće da krše međunarodno pravo i uradiće ono što oni budu htjeli po ovom pitanju – smatra Deđanski.
On je dodao da u u tom smislu sama pozicija Srbije i stav koji bude iznesen neće ništa promijeniti.
– Bitno je da našim ponašanjem i delovanjem pokažemo da se krši međunarodno pravo, a za Srbiju je tu važan momenat da joj je Rusija veliki prijatelj – rekao je Deđanski.
Savjet za sprovođenje mira /PIK/ nedavno je imenovalo novog visokog predstavnika u BiH Nijemca Kristijana Šmita, pošto je poslije 12 godina provedenih na toj funkciji ostavku podnio Valentin Incko.
Rusija je jedina glasala protiv ovog izbora, a srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik ocijenio je da je izbor nelegalan jer nije izveden po Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma.
/SRNA/
