1307. Švajcarska Konfederacija proglasila nezavisnost od Austrije.
1650. Rođen engleski kralj Vilijam III Oranski, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede i izaziva proteste irskih katolika.
1814. Proglašen norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.
1847. Umro nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknut predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista debitovao u devetoj godini, u 15. napisao prvu simfoniju, u 16. majstorsko delo, scensku muziku za “San letnje noći”.
1890. U Londonu otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.
1918. Nedelju dana pred završetak Prvog svetskog rata poginuo engleski pisac Vilfred Oven, čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendžamin Britn na njegove stihove komponovao muziku koju je uvrstio u svoj monumentalan “Ratni rekvijem”.
1922. U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter otkrio grob faraona Tutankamona.
1931. Društvo naroda optužilo Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan napustio Društvo naroda u martu 1933.
1939. Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta Kongres SAD doneo zakon “Plati pa nosi” o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan Zakon o zajmu i najmu, s još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.
1942. Završena bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.
1946. Osnovan UNESKO, Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu.
1956. Sovjetske trupe ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ s još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i posle montiranog procesa pogubljen u junu 1958.
1956. Generalna skupština UN usvojila rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.
1956. Umro srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
1966. Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile trećinu zemlje. U Firenci znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.
1976. Velika Britanija predložila nezavisnost Južne Rodezije pod vladavinom crnačke većine od 1. marta 1978.
1979. Militantni islamski fundamentalisti okupirali ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 talaca, od kojih su 52 držali zatočena 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je po zbacivanju sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.
1980. Republikanac Ronald Regan izabran za predsednika SAD. Regan na položaju ostao dva mandata, pošto je dobio i izbore 1984.
1983. U Libanu poginulo više od 40 izraelskih vojnika u detonaciji kamiona napunjenog eksplozivom koju je izazvao arapski terorista-samoubica.
1995. U Tel Avivu ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir posle mirovnog skupa na kom je učestvovao premijer.
1998. Posle kraćeg primirja na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.
2000. U Beogradu izabrana nova Vlada Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.
b92
