Општине Соколац и Фоча су уз подршку и сагласност Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске донијеле одлуке о проглашењу три споменика природе на свом подручју, и то за Пећину под липом, Гирску пећину и пећину Ледењача.
Ова природна добра су на овај начин постали први споменици проглашени од локалних заједница у Српској, а на основу новог Закона о заштити природе.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је Срни да се на овај начин површина под заштитом у Републици повећала и износи 22.192 хектара.
“Заштита наведених споменика природе омогућиће интензивнији развој турзма у општинама на чијим подручјима се налазе, а посебно бих истакла да ће омогућити снажнију научно-истраживачку дјелатност у области спелеологије и антропологије”, истакла је Голићева.
Она је нагласила да би остале општине требало да препознају могућности за развој које овакав начин заштите репрезентативних и јединствених споменика природе, на њиховим подручјима, пружа.
Пећина под липом на територији општине Соколац, у близини села Кадића Брдо, је значајна као археолошки локалитет. Палеолитски гравирани цртежи на улазу у пећину су, према доступним подацима, најстарији на простору Републике Српске и БиХ.
Откривен је и богат археолошки материјал – камене алатке и оруђа, артефакти из палеолита, а испред отвора су пронађени и остаци пећинског медвједа.
Истраживања су показала да је прачовјек насељавао овај простор у дугом временском периоду и ово палеолитско налазиште је од прворазредног значаја не само за Републику Српску и БиХ, него и за југоисточну Европу.
Гирска пећина је смјештена на сјевероисточним падинама планине Озрен, општина Соколац, и представља хидролошки активну пећину изворског типа са пространим главним каналом и три споредна канала укупне дужине 1.300 метара.
Основна вриједност пећине је у богатом пећинском накиту који је остао очуван у изворном облику.
Пећински стубови у главном каналу достижу пречник и до три метра, а канал је испуњен и саливима, коралним накитом, сталактитима и драперијама, а и споредни канали су богати пећинским накитом који је на појединим мјестима толико развијен да преграђује канале.
Пећина Ледењача у Миљевини, на територији општине Фоча, је значајна, прије свега, због археолошке вриједности.
То је потпуно сачуван у изворном облику спелеолошки објекат који заједно са осталим дијеловима спелеолошког система показује други стадијум развоја крашког процеса.
Пећина је интересантна и по томе што представља простор некадашњег борављења праисторијских људи, а материјални докази људи из Бронзаног доба су очувани у изворном облику и трагови скрнављења су занемарљиви.
Пећина Ледењача је тренутно једна од двије пећине Републике Српске код којих постоје праисторијски цртежи испред улаза. По љепоти, атрактивности и оригиналности ови цртежи су јединствени на територији Републике Српске и БиХ.
Смјештени на сјеверној и јужној страни улаза, ови цртежи рађени су на два начина: гравирањем урезаних линија и пунктирањем група ситних тачкица.
Постоје различита тумачења цртежа, од оних да су у питању фалуси, врсте примитивних алатки или крајње поједностављени људи.
Пећина је добила име Ледењача јер се у љетним мјесецима са улазног стропа формирају леденице усљед процјеђивања прокапних вода и мијешања хладног ваздуха из пећине са спољашњим, топлим ваздухом.
Да би донијели акт о проглашењу заштићеног подручја, јединице локалне самоуправе морају прибавити сагласност Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију, а претходно и мишљење Републичког завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа и других надлежних министарстава.
Стручну основу, односно студију заштите израђује Републички завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа који и води Регистар заштићених природних добара.
У Републици Српској је у току је и поступак доношења одлуке о проглашењу заштићеног споменика природе Велика пећина у општини Билећа.