“Diplomirala sam sociologiju kao student generacije, a sada sam magistar socijalnog rada i već sedmu godinu od tih priznanja ne mogu da živim” – tako za ATV priča Jelena Kolonja iz Banjaluke.

Živi u četvoročlanoj porodici u kojoj niko ne radi, roditelji su bolesni, a otac borac prve kategorije. Teško i može da im pomogne, jer zaradi tek poneku paru. Nadala se da će bar na Fakultetu političkih nauka ispuniti obećanje i zaposliti je kao najboljeg studenta.

“To se sa mojom generacijom nije dogodilo. Od tada ja intenzivno tragam za poslom, do posla ne mogu doći. Na konkusrima, kao što sam rekla, veliki su problemi, velike su manipulacije. Ne znam više kome da se obratim, na koga da apelujem za pomoć. Kao što znate, ima dosta starih i iznemoglih lica, treba im neka pomoć da se pomogne, i to je to. U principu, stalni posao i nešto u šta se mogu pouzdati i ponadati nemam, to je sve od danas do sutra preživljavanje”, rekala je magistar socijanog rada Jelena Kolonja.

Na Fakultetu političkih nauka bez komentara. Ćute i u Senatu banjalučkog Univerziteta odgovornom za zapošljavanje na fakultetima. Jelenin brat Mladen kao student treće godine priča da porodica mnogo para ulaže i u njegovo školovanje. Sve bi, kaže, bilo lakše kada bi bar neko u kući imao posao.

“Bila bi stabilnija finansijska situacija u kući, ostali ne bi morali da toliko sa druge strane pokušavaju neki novac zaraditi. Zašto uvijek imamo da samo podobni dolaze na radno mjesto, a ovi koji su uspješni uvijek budu drugi, teći. Rade neke poslove na crno da bi preživjeli, a ne obavljaju to za šta su se školovali”, rekao je Jelenin brat Mladen Kolonja.

Jelena je samo jedna od 74 magistra u Srpskoj koji čekaju poziv Biroa za zapošljavanje. Svake godine, samo na banjalučkom Univerzitetu diplomira oko 20 sociologa i socijalnih radnika, a na posao čekaju i po nekoliko godina.