Dan kada su ustaše ubile srpskog slikara, Savu Šumanovića: Okupao se, poljubio majku u ruku i otišao

Šumanović je uhapšen 28. avgusta rano ujutro, zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku i otišao.

Prema svedočenjima, ustaše su brutalno pretukle zatvorenike, a onda im je takozvani pokretni preki ustaški sud izrekao smrtne kazne.

Streljani su uz upaljene baklje kraj spremnih raka – pucano im je u potiljak ili su direktno morali da legnu u raku da bi u njih pucali. Potom su polivani krečom i zatrpavani zemljom.

Jedan broj ljudi je ugušen, jer su ranjeni i još živi zatrpavani, dok su se ispod zemlje čuli potmuli jauci.

U momentu hapšenja na Šumanovićevom “štafelaju” ostala je upravo završena slika “Beračice”, danas izložena u Memorijalnoj galeriji u Šidu.

Slika “Beračice” koju je Šumanović završio pre no što je ubijen, Foto: Wikipedia/Goldfinger

U Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici postoji dokument koji svedoči o Šumanovićevom streljanu. Reč je o odgovoru na zahtev Perside Šumanović, umetnikove majke, da joj sina puste iz pritvora.

Tek dva meseca posle, nakon što je Sava odavno streljan, dobila je odgovor Nezavisne Države Hrvatske (NDH), odnosno Ustaške nadzorne službe, da je Savo Šumanović osuđen na smrt i streljan. Odgovor završava ustaškim pozdravom “Za dom spremni”.

MAJKA MU I MRTVOM RAZMEŠTALA KREVET

Prema svedočenjima, Persida Šumanović je teško podnela ubistvo sina jedinca i godinama je postavljala na sto tanjir za njega i uveče mu razmeštala krevet, ne mireći se sa gubitkom.

Šumanović je pre svog pogubljenja u jednom pismu prijatelju 1934. godine, predvideo 1942. kao godinu svoje smrti.

Na mestu stravičnih pogubljenja u Sremskoj Mitrovici 1960. podignut je spomen-park, a Šumanovićeva majka je na desetogodišnjicu ubistva preostale radove poklonila Šidu radi otvaranja Memorijalne galerije.

Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao šumarski inženjer. Posle 4 godine porodica se preselila u Šid.

Pohađao je gimnaziju u Zemunu, u kojoj i počinje da se zanima za umetnost. Iako je otac želeo da mu sin bude advokat, Sava upisuje Višu školu za umetnost i obrt u Zagrebu, koju završava sa najboljim ocenama 1918. godine.

Počeo je kao impresionista, zatim potpao pod uticaj kubizma i najzad se zadržao na kolorističkim shvatanjima pariske škole, dok drugi istoričari umetnosti njegovo stvaralaštvo smeštaju u umetnička prostranstva od kubizma preko poetskog realizma do umerenog ekspresionizma.

Stvaralački opus velikog slikara obuhvata oko 800 ulja na platnu i više od 400 crteža, akvarela, gvaševa i pastela.

(Telegraf.rs/Srna)