Evo kako čišćenje snega može da izazove srčani udar posle samo nekoliko minuta

0
338

Zvuči krajnje paradoksalno, ali ma koliko da je redovno vežbanje preporučljivo, bolje se čuvajte čišćenja snega

Čišćenje snega može biti jaka vežba za organizam. Ono predstavlja jedinstven oblik napora za telo. Može biti snažno i izazovno za ceo vaskularni sistem uopšte, a naročito za srce. U kombinaciji sa zimskom hladnoćom, pogotovo nakon zimske mećave, može izazvati velike zdravstvene tegobe onima koji imaju skrivena koronarna oboljenja.

Prvi paradoks sa čišćenjem snega je to što je fizička aktivnost koja se obavlja tokom dužeg vremenskog perioda, preporučena kao zdrava i znatno smanjuje rizik od srčanih i drugih hroničnih oboljenja. Ali, iznenadna, snažna vežba povećava rizik od srčanog udara. Rizik da dobijete srčani udar dok čistite sneg je mali, ali posmatrajte to ovako, ako niste radili ništa tokom godine, a odjednom počnete da jakim zamasima lopate čistite sneg, možete da ugrozite svoje srce.

Što ste aktivniji, to je rizik za razvijanje srčanih oboljenja manji, dobra forma vam može dati dodatnu kardio zaštitu.

via GIPHY

Čišćenje snega je veliki izazov za srce. Razlog zašto čišćenje snega povećava rizik od srčanog udara je prilično jednostavan: snabdevanje srca kiseonikom tokom mirovanja ne predstavlja izazov za organizam, ali tokom vežbanja se značajno povećava. U tom pogledu čišćenje snega je veoma zahtevno.

Kada ste zdravi, telo ima sposobnost da poveća snabdevanje kiseonikom onoliko koliko mu se potrebe povećavaju. Kako srce kuca jače i brže, tako se i krvni sudovi otvaraju i stvaraju dodatan protok krvi kako bi srcu napravili dovoljno kiseonika.

Međutim, kada je u organizmu prisutna koronarna bolest, blokade u krvnim sudovima mogu da ograniče protok krvi, što dovodi do usporenog i neadekvatnog snabdevanja kiseonikom. Kada srčani mišić (miokardijum) ne dobije dovoljno kiseonika, može da zataji sa radom, jer ne može da prvi normalne kontrakcije. Ako srćani mišić nema dovoljno kiseonika, postaje osetljiv za povećane aktivnosti koje mogu dovesti do aritmija ili srčanog udara.

Foto: Pixabay.com

Drugi manje poznati tipovi bolesti srca, često neotkriveni, takođe mogu da učine srce podložno aritmijama tokom težeg napora, kada se snabdevanje kiseonikom prekorači potražnjom, može dovesti do sličnih, katastrofalnih posledica.

Zašto čišćenje snega može biti štetno?

Samo nekoliko studija je ispitivalo “fiziologiju čišćenja snega”, jer je to jako teško uraditi sa tehničke strane. Znamo da su kardiovaskularni zahtevi tokom čišćenja snega veoma visoki. U suštini to odgovara zahtevima prilikom maksimalnog testiranja vežbi, kao što je test kardijalnog stresa na traci za trčanje ili trenažnom biciklu, koji često premašuju 80- 90 procenata maksimalne tolerancije tela na vežbe.

Postoje dva aspekta čišćenja snega koja ga čine težim za srce u poređenju sa, na primer, hodanjem ili džogiranjem.

Prvo i najočiglednije, obično se obavlja tokom hladnog vremena. Udisanje hladnog vazduha može izazvati refleksno sužavanje krvnih sudova, uključujući i koronarne arterije. Hladan vazduh može povećati sklonost krvi ka koagulaciji. Ako se formiraju krvni ugrušci, oni mogu da naprave blokadu u krvnim sudovima.

Foto: Pixabay.com

Drugo pitanje je priroda vežbe, po kojoj je čišćenje snega jedinstveno. Obično se radi bez zagrevanja i uključuje značajan napor na rukama, koji drastično povećava krvni pritisak. Kako krvni pritisak raste, tako raste i rad srca. U međuvremenu, mišići vaših nogu obično izvode izometrijski rad (gde stvarate puno napetosti, ali se mišići ne pomeraju). Ova vrsta aktivnosti mišića, posebno u gornjem delu tela (dok čvrsto držite lopatu), povećava krvni pritisak više nego što to čini, recimo, hodanje ili trčanje.

Svaki put kada čistite sneg, ruke podižete visoko, povećavajući krvni pritisak. Osim toga, obično obavljate seriju uzastopnih manevara, koji pojačavaju prirodnu tendenciju stvaranja velikog pritiska u grudima bez izdisanja i oslobađanja tog pritiska (kao što to rade teniseri kada udaraju u lopticu). Ovo dodatno povećava krvni pritisak.

Foto: Pixabay.com

Ironično, metabolička potrošnja tokom čišćenja snega (potrošnja kiseonika za celo telo) možda neće biti viša od tipične, ali potrošnja kiseonika za srce će verovatno biti vrlo visoka. Ako se ne zagrejete, stvarate dodatnu potrebu za kiseonikom u srcu. Krvni sudovi koji prolaze kroz radne, skeletne mišiće možda se ne otvaraju onoliko brzo, koliko je potrebno da bi srce pravilno pumpalo krv.

Potrošnja kiseonika tokom čišćenja snega je nesrazmerno visoka, udružena sa udisanjem hladnog vazduha može da poveća verovatnoću smanjenja protoka krvi i sužvanja krvnih sudova.

Šta možete da radite kada treba da čistite sneg?

Za većinu ljudi, čišćenje snega je bezopasan oblik vežbe, čak iako je naporno i teško. Ali, trebalo bi da se konsultujete sa lekarom ako vam je dijagnostikovana koronarna bolest srca, ili ako se smatra da imate jake predispozicije za to. Ako niste navikli na zahtevne vežbe morate biti oprezni sa čišćenjem snega.

Foto: Pixabay.com

Ovih 6 stvari obavezno uradite pre nego što počnete da čistite sneg:

1. Postepeno se zagrevajte, najmanje 10 – 15 minuta pre početka čišćenja snega

2. Nosite šal oko usta da ne biste udisali hladan vazduh

3. Počnite sa čišćenjem manjih količina snega, pogotovo kada je on vlažan i težak. Koristite manju lopatu, trebaće vam više vremena da očistite sneg, ali će biti manje naporno za vaš organizam

4. Udišite i izdišite vazduh, ravnomerno sa bacanjem snega. Vazduh ne zadržavajte u plućima

5. Kada se zagrevate za čišćenje snega, možete da radite neke intenzivnije vežbe

6. Kada ste očistili sneg, morate da ohldite organizam, to možete da uradite laganom šetnjom

via GIPHY

Ne zaboravite da osobe koje su često fizički aktivne smanjuju rizik od srčanih bolesti i da s eredovna vežba preporučuje i tokom zimskih meseci. Ukoliko morate da čistite snegom, a imate predispozicije ka srčanim oboljenjima, posavetujte se sa svojim lekarom. Za većinu ljudi je čišćenje snega korisna vežba, ali ukoliko imate koronarnih tegoba, bolje je da ga preskočite.

(Telegraf.rs / philly.com)

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here