Bh. političarima u BiH dobro ide u konfliktnim situacijama, jer umjesto da konstruktivno rade, oni koriste podjele kao politički alat da mobilizuju podršku i održe se na vlasti, rekao je Kristijan Dan Preda, izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH.
“Već je prošlo osam mjeseci nakon izbora, a vlasti na svim nivoima još nisu formirane. Ovako se ne može nastaviti. Ne samo da to otežava dobijanje kandidatskog statusa, nego i značajno usporava napredak na evropskom putu”, rekao je on.
NN: Da li je mišljenje Evropske komisije “pozitivno” ili “negativno”? Kakvu smo “ocjenu” dobili iz Evrope?
PREDA: Kada smo ja i komesar Han došli da, kako je uobičajeno, prezentujemo Paket proširenja 2019, ja sam pozdravio činjenicu da je mišljenje o članstvu BiH objavljeno. Samo po sebi, to je pozitivna stvar, upravo kako sam i rekao, jer potvrđuje da su BiH vrata otvorena. Takođe, jasnije je naglašeno koje su prioritetne reforme potrebne kako bi zemlja dobila kandidatski status. E sad, što se tiče sadržaja, imate 14 ključnih prioriteta unutar mišljenja, ali takođe i iscrpan analitički izvještaj o stepenu pripremljenosti zemlje po svim poglavljima pravne stečevine EU. Ovakva iscrpna analiza do sada nikad nije napravljena i dobro je da je sad imamo, jer vlastima pruža jasnu sliku gdje se zemlja nalazi i kojim smjerom treba da idu. Ja ne mislim da bi neko trebalo da očekuje “ocjene” iz Brisela. Naš odnos nije odnos učitelja i učenika, već odnos dva međunarodna partnera – suverene zemlje koja je odlučila da želi biti članica EU i evropskog kluba koji ima čvrste kriterijume i procedure zasnovane na zaslugama za sve zemlje koje teže članstvu. Bilo kako bilo, ja vidim mišljenje Evropske komisije kao paket i s pozitivnim elementima i s elementima gdje ima nedostataka. Možda se nekom posmatraču može učiniti da je to pomalo zagonetno, ali nije prvi put da je Evropska komisija izdala mišljenje s ključnim preporukama koje se moraju ispuniti kako bismo prešli u narednu fazu. I na kraju, mislim da su i vlasti i građani svjesni područja gdje ima nedostataka kad su u pitanju demokratija i funkcionalnost institucija, ustavni okvir, stanje u pravosuđu, ekonomski sistem, ljudska prava, obrazovanje itd. Recimo, korupcija je raširena i utiče na svakodnevni život ljudi. Tako da u ovoj fazi ne treba gledati da li je čaša polupuna ili poluprazna, već treba da se krene raditi na ispunjavanju uslova.
NN: Šta biste izdvojili kao najvažnije u samom mišljenju?
PREDA: Ovih 14 prioriteta koje je identifikovala Komisija u područjima koja smo upravo spomenuli su ključni elementi koje će biti potrebno rješavati, jer se oni tiču temeljnih pitanja u politici proširenja EU. Ustav BiH i izborni proces treba dovesti u liniju s evropskim standardima. Treba poboljšati funkcionisanje institucija, uključujući i način komuniciranja s EU. Ovo nije nikakvo iznenađenje ljudima u BiH, ali dobro je da je EU jasno uperila prstom u probleme o kojima mi u Evropskom parlamentu govorimo već neko vrijeme. Što se tiče ekonomskih kriterijuma, potrebno je uložiti još mnogo napora kako bi zemlja bila transformisana u funkcionalnu tržišnu ekonomiju. Potrebno je riješiti i pitanja koja otežavaju funkcionisanje tržišnih mehanizama, poput slabosti u vladavini prava, korupcije i birokratije. Na kraju, vlasti bi trebalo da obrate pažnju na činjenicu da BiH nema baš napredan kapacitet da se prihvati obaveza koje bi imala kao zemlja članica, kao i na činjenicu da je potreban značajan napor za usklađivanje s pravnom stečevinom.
NN: Koliko je ozbiljna činjenica da na bh. nivou još nema formirane nove vlasti?
PREDA: Navikli smo da zbog složenosti političkog i institucionalnog sistema formiranje vlasti u ovoj zemlji traje dugo. Ali već je prošlo osam mjeseci nakon izbora, a vlasti na svim nivoima još nisu formirane. Ovako se ne može nastaviti. Ne samo da to otežava dobijanje kandidatskog statusa, nego i značajno usporava napredak na evropskom putu. Komisija je Evropskom savjetu i preporučila da analizira mišljenje i ispunjavanje kriterijuma tek nakon formiranja vlasti u BiH. Na kraju, ali ne manje važno, neformiranje vlasti ignoriše interese građana ove zemlje. Reforme su ionako već stagnirale prije izbora, a sad su potpuno zaustavljene. Mnogo vremena izgubljeno je u besciljnim razgovorima između stranaka. Moglo se to vrijeme bolje iskoristiti za popravak životnog standarda građana.
NN: Jesu li Vama rekli šta je toliki problem da se vlast ne može formirati?
PREDA: Mislim da tu nema ničeg fundamentalno novog. Kao što smo vidjeli mnogo puta ranije, uskostranački i lični interesi su ispred interesa zemlje i njenih građana. Jasno su vidljivi i nedostatak kulture postizanja kompromisa i odsustvo zajedničke vizije. A čini mi se da političarima u vašoj zemlji dobro ide u konfliktnim situacijama. Umjesto da konstruktivno rade sa drugima kako bi ostvarili rezultat, oni koriste podjele kao politički alat da mobilizuju podršku i održe se na vlasti.
NN: Da li Akcioni plan za članstvo u NATO-u treba usvojiti prije formiranja vlasti?
PREDA: Nije na meni da odlučujem o tome. A pomalo je i čudna situacija da ja kao predstavnik jedne institucije treba da kažem da li bi koraci ka drugoj instituciji, NATO-u, trebalo da budu uslov za formiranje vlasti. Političi faktori vaše zemlje treba da se dogovore o tom pitanju. Ja vam mogu reći iskustvo moje zemlje – Rumunije. Mi smo proces pristupanja EU i NATO-u vodili paralelno. I ovaj proces je uspješno tekao zato što su se koraci ka ove dvije organizacije međusobno dopunjavali, iako se, naravno, radi o dvije različite organizacije, od kojih je jedna vojno-bezbjednosna, a druga supernacionalna.
NN: Koliko smo, po Vašem mišljenju, daleko od kandidature?
PREDA: Loptica je sad u dvorištu vlasti u vašoj zemlji. Što prije budu formirane vlasti i što prije počnu da rade na ključnim prioritetima, brže će zemlja doći do kandidatskog statusa i otvoriti pregovarački proces.
nezavisne
