Iako je Srbija u samom evropskom vrhu po potrošnji antibiotika u medicini, što je veliki problem, onaj mnogo veći, kojeg nismo ni svesni, jeste unošenje tih medikamenata putem hrane. A da stvar bude još gora, pored antibiotika, preko mesa u svoj organizam unosimo i velike količine hormona.

– Odveo sam sina na redovan sistematski pregled i doktorka nas je posavetovala da detetu ne dajemo previše pilećeg mesa jer je, kako kaže, prepuno ženskih hormona – reči su zabrinutog čitatelja koji se redakciji “Blica” javio nakon posete lekaru.

Na svom detetu, kaže, još nije video nikakve posledice takve ishrane, ali će, za svaki slučaj, poslušati savet lekara.

Doktor Dejan Jonev, pedijatar u beogradskom Domu zdravlja Čukarica, predočio je za “Blic” štetnosti hormonski tretirane hrane na pravilan rast i razvoj dece.

– U poslednje vreme kod dece koju lečimo primećujemo da velika većina njih prerano ulazi u pubertet. Tokom pregleda takođe uočavamo i sve lošiji kvalitet dečje kože – upozorava dr Jonev.

Meso prepuno hormona i antibiotika na koži dece ostavlja i posledice u vidu sve učestalijih strija, priča ovaj lekar.

– Kod veoma mladih devojčica javljaju se strije po telu koje su ranije dovođene u vezu samo sa ženama koje su više puta rađale. Na sistematskim pregledima nalazimo strije oko bradavica ili na stomaku kod devojčica koje su tek napunile 10 godina. Kod dečaka one se javljaju takođe na stomaku, ali i na leđima. Sve ovo i dermatolozi tumače kao rezultat loše ishrane, odnosno činjenice da u hrani ima previše hormona – objašnjava dr Jonev, i dodaje da je još jedna od posledica korišćenja takvog mesa to što su nam deca sve maljavija.

Kako je objasnio, uvodi se hormonsko gajenje biljaka, te biljke su hrana životinjama, a mi smo u tom lancu krajnji korisnici i tako unosimo gorepomenute hormone.

Osim hormona, problem su i antibiotici. Prema rečima veterinara, najveći problem predstavlja njihova upotreba u stočnoj hrani da bi stoka bolje napredovala i da se životinje ne bi razboljevale.

– Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike koji se koriste kada živina dobije dijareju. I umesto da im to daju najviše tri dana, živina to jede 30 dana, sve vreme, osim poslednjih pet dana pred klanje. Ipak, taj antibiotik ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada živina to jede svakodnevno, uništava joj se tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona i zato se utove do tri i više kilograma za samo 35 dana. Ako čovek jede to meso – do istih oštećenja dolazi i kod njega, upozoravaju veterinari.

Kako razlikovati zdravo od tretiranog mesa

Zdrava svinjetina ima svetlu do tamnocrvenu boju, u zavisnosti od starosti. Masno tkivo je belo, a meso mora da bude prošarano masnoćom. Sa druge strane, svinja koja se hranila stočnom hranom punom antibiotika ima beličasto meso i dosta je krupnija. Obično je takvo meso prepuno vode, koja se i vidi prilikom kupovine.

Pileće meso koje je puno antibiotika i hormona obično je krupnije, mekano je, a nakon pečenja kost se vrlo lako odvaja od mesa. Boja mesa je bledunjava i takođe je puno vode. Nasuprot ovakvom mesu, domaća piletina sa sela je čvršće strukture, meso je zalepljeno za kost.