Pre Spasovdana nije se okušalo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju…Evo koji su još običaji zastupljeni u našem narodu na ovaj veliki praznik.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.
Foto: Tanjug
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:
“Sveti Spase – spasi duše naše!”
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.
Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. Čobani pripremaju krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i na njive s usevima.
Pre Spasovdana nije se okušalo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.
Oni koji nisu bili gosti pojedinih domaćinstava, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. I tu su se pekli janjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bomboni, nuđena bižuterija, dečje igračke…
Spasovdan je inače i krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu.
Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.
Litija ima ustaljenu trasu beogradskim ulicama, simbolično zatvarajući krug u porti Vaznesenske crkve, koja je i građena kao gradski hram.
Obeležavanje gradske slave počeće liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi u 9 časova, dok će litija centralnim gradskim ulicama početi oko 11.30. Litija, u kojoj će učestvovati i konjica, zaustavljaće se kod Terazijske česme, Saborne crkve i u dvorištu Vaznesenjske crkve, gde će biti održan pomen civilima stradalim tokom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. /Prnjavroski.net/
