OMILJENA TETKA NAŠE MLADOSTI: Rođena pre 199 godina, vredela 100 maraka i dan-danas svi plačemo za njom (FOTO)

0
273

 

Klara Šuman, čiji je lik obožavala cela Srbija, a o kojoj 99% tih istih Srba nije pojma imalo, obeležila je jednu epohu, ali i jednu novčanicu sa kojom je nekad moglo da se živi carski mesec dana. Uskoro se navršava 200 godina od njenog rođenja i 17 godina kako je “umrla” u Srbiji… “stotka” s njenim likom

evri, sto evra, novcanica, sto maraka, marke
Foto: Wikipedia/Vizu, Pixabay

Svi se sećamo novčanice u Srbiji koja je obeležila devedesete godine i delila bogate od siromašnih.Oni koji su imali 100 maraka mogli su da žive opušteno mesec dana ili da otkupe stan i da pride dobiju i kusur. Danas za novčanicu sa istom cifrom, ali drugačijom valutom, mogu da se plate računi za manje stanove ili hrana za oko deset dana za četvoročlanu porodicu, i to ona jeftinija.

Dakle, za sve one koji je vrlo dobro pamte, kratko i jednostavno – nedostaju li vam omiljena “srpska tetka” Klara Šuman i novčanica od 100 maraka?

DAN KADA SU SVI JUGOSLOVENI POSTALI MILIJARDERI: Pamtite li taj 28. decembar 1992? Dan kada smo oborili svetski rekord

One porodice koje su imale sreće da im neko blizak iz inostranstva 90-ih pošalje 100 maraka živeli su kao “bogovi”. Mogli su da nose “air max” patike koje su bile statusni simbol u vreme nemaštine koja je pogodila najveći deo stanovništva.

Ljudi su se radovali kad dođe neko iz inostranstva, jer su znali da sa “stotkom” mogu da prežive nekoliko meseci ukoliko pritegnu kaiš, s obzirom na to da je radni narod u Srbiji dobijao platu od oko pet maraka, ako je uopšte i primi.

Međutim, neretko se dešavalo da ih ljudi zamene kod dilera i dok odu do prodavnice dinari izgube vrednost, i od “bogatstva” ne ostane ništa.

Foto: Wikipedia/Deutsche Bundesbank

Najveća inflacija bila je 1993. godine, kada su se cene udvostručivale na svakih 16 sati, a nemačka marka je tad postala nezvanično sredstvo plaćanja, a pojedinci su za platu mogli da kupe samo dve marke, tako da je Klara Šuman tad postala žena o kojoj je veliki broj muškaraca, kao i žena stalno maštao.

Prema ličnoj arhivi jednog građana koji je tih godina vodio računa o odnosu marke i dinara prema uličnom kursu, u decembru 1993. godine za jednu marku moglo je da se kupi tri biliona dinara tako da su u to vreme svi oni koji su imali sto maraka bili zapravo bilioneri.

5.6.1993. godina 1DEM = 400.000 dinara

13.7.1993. godina 1DEM = 4,5 miliona dinara

5.10.1993. godina 1DEM = 3,3 milijarde dinara

6.10.1993. godina 1DEm = 4,5 milijarde dinara

16.12.1993. godina 1DEM = 74 milijarde dinara

18.12. 1993.godina 1DEM = 150 milijardi dinara

30.12.1993. godina 1DEM = 3 biliona dinara

Kurs dinara nije bio isti u banci i na ulici, pa je u banci 30.12.1993. godine jedna marka vredela jedan bilion dinara, a na ulici tri. Već sledećeg dana, prema podacima koji se nalaze na sajtu Narodne banke Srbije, jedna marka vredela je pet biliona dinara.

Na početku godine, tačnije 1. januara 1993. godine za jednu marku moglo je da se dobije 1.800 dinara, da bi na kraju godine ta vrednost dostizala vrtoglave iznose.

Kurs dinara prema Narodnoj banci Srbije u godini kad je bila najveća inflacija Printskrin: nbs.rs

Ljudi su se odlučivali da marke kupuju na ulici, najčešće u podzemnom prolazu na Zelenom vencu. Oni malo stariji pamte kad su prolazili tim delom grada, glasove koje su čuli, a za koje nikad nisu bili sigurni iz čijih usta izlaze, a koji su govorili “marke, marke, marke”. Ukoliko bi im se učinilo da je neko policajac, glasovi bi nestali, s obzirom na to da je “dilovanje markama” bilo kažnjivo.

Kurs dinara prema Narodnoj banci Srbije u drugoj polovini 1993. godine Printskrin: nbs.rs

Prema sećanju jednog starijeg gospodina, s obzirom na to da je veliki broj ljudi želeo da zaboravi ta teška vremena, za pola marke moglo je da se kupi kilogram mesa.

– Ja sam hranu kupovao preko čekova na odloženo plaćanje pa onda kilogram mesa koji je koštao oko sedam maraka u nekom trenutku, posle košta oko pola marke. Takođe, pamtim da je moja žena stan od skoro sto kvadrata otkupila za 150 maraka – kaže Aleksandar Radosavljević (70) za Telegraf.rs.

KOJU NOVČANICU VIŠE VOLITE, 100 MARAKA ILI 100 EVRA?

Čuvene 1993. godine jedna pakla cigareta koštala je milijardu dinara, a uveče bi cena skočila duplo.

Statističari su takođe zabeležili da je jedna koverta koštala 3,5 milijardi dinara, a dva litara mleka 500 milijardi dinara.

Važno je napomenuti da su prodavnice u to vreme mahom bile prazne, a ljudi su namernice “nabavljali” na drugim mestima u kojima su plaćali u markama, i mahom van granica Srbije.

A onda je Klara Šuman po drugi put sahranjena, a na njeno mesto došla je jedna druga “stotka”.

100 EVRA 

Danas je vreme drugačije, sa “stotkom” može da se izgura oko deset dana, ali je sigurno da kad se ova novčanica zameni za dinare, neće izgubiti vrednost za samo nekoliko minuta kao što se dešavalo devedesetih.

Sada za 100 evra mogu da se kupe patike koje spadaju u srednju klasu. Za oko pet evra sada može da se kupi kilogram mesa, voće košta između evro i dva.

Foto: Pixabay

Vreme se promenilo ali lik Klare Šuman veliki broj ljudi još uvek pamti, a često se po navici idalje u nju klade, neki za njom pate, a neki još uvek vole plavu novčanicu više nego zelenu.

KLARA ŠUMAN

Žena, čiji je lik obožavala cela Srbija, a o kojoj 99% tih istih Srba nije pojma imalo, bila je nemačka pijanistkinja, kompozitorka i učiteljica, čiji su život obeležila dva muškarca. Prvi je otac koji je imao želju da od nje napravi čudo od deteta, a drugi je njen muž Robert Šuman.

Otac je uspeo u svojoj zamisli s obzirom na to da je Klara već sa osam godina održavala solo koncerte.

Klara je kao pijanistkinja nizala uspeh za uspehom, a sa samo 18 godina dobija naziv “kamernog virtuoza” u Beču. Sa 25 godina, odsvirala je genijalan koncert u St. Peterburgu nakon kojeg biva primana od strane carske porodice.

Rođena 13. septembra 1819. u Lajpcigu, u vreme kad su muškarci dominirali na polju umetnosti, Klara je ipak uspela da se izbori za svoje mesto u nemačkoj umetnosti.

Koliko je ova, u to doba, žena van svog vremena, bila bitna za nemačku istoriju i umetnost, pokazuje i činjenica da je njen lik krasio jednu od novčanica te zemlje, kad su se 1989. godine prvi put objavljivali portreti čuvenih Nemaca koji su bili važni za kulturu.

Drugog muškarca koji je oblikovao njen život, Roberta, upoznaje kad je imala 16 godina. Njen otac, Fridrih Vik, protivio se braku, međutim Šuman je pokrenuo sudski postupak kako bi dobio dozvolu da oženi Klaru, i u tome uspeva. U 21. godini Klarinog života, a sa 30 Robertovih, oni ulaze u brak. Njihova ljubav bila je fascinantna, a njihov život inspiracija za mnoge umetnike.

Klara Šuman Foto: Wikipedia/DocNock

Robert Šuman bio je kompozitor, a čuvena žena koja je simbol jednog vremena u našoj zemlji, bila je zvezda koncertnih sala širom Evrope, pa se smatra da je on bio izrazito ljubomoran na nju i njen uspeh. Klara je bila vredna divljena jer je i pored toga što se osam puta porodila, uspevala da vežba, održava koncerte i pomaže mužu.

Robert je umro posle 14 godina zajedničkog života u psihijatrijskoj bolnici u koju je doveden nakon pokušaja samoubistva, što je izazvalo veliku pažnju istoričara jer su neki tvrdili da je Klara bila odgovorna za njegovo duševno stanje.

Međutim, po nekim biografijama sam Šuman je tražio da bude u bolnici jer se plašio da ne naudi Klari u svojoj bolesti. Svog muža, genijalna pijanistkinja, posetila je u bolnici dva dana pred smrt. Neki su smatrali da je to bio pokazatelj da je Robert bio odbačen od svoje porodice, dok su drugi smatrali da je tako postupila po savatu njegovih lekara.

Klara će nakon smrti svog muža živeti još 40 godina, a prema njenoj želji sahranjena je pored svog supruga.

NOVČANICA OD 100 EVRA

Priča o slici koja se nalazi na ovoj zelenoj novčanici, koja nema burnu istoriju kao ona sa likom Klare, sasvim je jednostavna, s obzirom na to da se na njoj nalazi kapija i most.

Kapija se nalazi na prednjoj strani, a most na zadnjoj i oni predstavljaju doba baroka i rokokoa.

Sve novčanice sa valutom evra imaju zajednički motiv a to su epohe i stilovi u Evropi, i na svakoj od njih se nalaze kapija i most. Na prednjoj strani se pored kapije nalazi i karta Evrope. Te građevine inače postoje samo na novčanicama.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Novčanice su napravljene tako da svaka označava različite epohe u Evropi.

Težak period u Srbiji veliki broj ljudi je zaboravio, iako je ostalo pitanje: “Kako smo preživeli te godine?”. Oni koji su ga zapamtili o njemu pričaju sa dozom nostalgije, a novčanicu od 100 evra često nazivaju 100 maraka po navici, i porede kako je nekad izgledao život sa Klarom, a kako sad sa kapijom i mostom.

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here