U potrazi za ekonomskim napretkom, ljudi uništavaju prirodne resurse, pa tako “održivi razvoj” predstavlja katastrofu za našu planetu – upozoravaju naučnici.Posljedice “održivog razvoja” su neizbježne – čak i kada bi se stopa globalnog ekonomskog rasta zadržala na 3,1 odsto, čak i kada bi nekim čudom redukovali potrošnju sirovina za 90 odsto – odgodili bismo neizbježno za svega 75 godina, upozoravaju naučnici.
Ekonomski razvoj produkt je korištenja fosilnih goriva.
Prije nego što je došlo do pronalaska i korištenja većih količina ugljena, svaki rast industrijske proizvodnje doveo je do pada poljoprivredne proizvodnje, jer su nestajale površina za uzgajanje hrane.
Svaka prethodna industrijska revolucija je propala, jer rast nije bio održiv. Ugljen je prekinuo taj ciklus na nekoliko stotina godina – pojašnjavaju stručnjaci.
Koliko ljudi svojim odlukama utiču na uništavanje prirodnih resursa pokazuje slučaj ekvadorskih vlasti, koje su odlučile da tragaju za naftom u samom “srcu” nacionalnog parka Jasuni.
Istovremeno, britanska naftna kompanija “Soko” planira da traži naftu u najstarijem nacionalnom parku u AFrici – Virungi.
Projekcije “održivog rasta” pokazuju da je uništavanje planeta tek počelo.
Kako volumen globalne ekonomije raste, svaki dio Zemlje koji sadrži nešto neobično i vrijedno biće istražen, a resursi će biti iskorišteni do kraja.
Proizvodnja željezne rude u posljednjih deset godina porasla je za čak 180 odsto.
Globalna potrošnja papira je na rekordnom nivou, pa se postavlja pitanje: Ako u u digitalno doba ljudi ne mogu da smanje čak ni korištenje papira, koliko nade ima za spašavanje druge robe?
Super bogati kupuju sve veće kuće kako bi mogli da pohrane rastuće zalihe stvari koje neće moći da iskoriste tokom života.
Sve veća površina planete koristi se za izvlačenje resursa, proizvodnju i skladištenje stvari koje ljudima uopšte ne trebaju.
