Go do pojasa, trčao bi kroz hladni sibirski sneg, satima i satima. Posle trčanja, veslao je po jezerima, sve dok mu ruke ne bi prokrvarile. Rezultat je bio… nešto zastrašujuće
On je verovatno najjači čovek koji je ikad živeo! I danas, 2018. godine niko od nas “običnih” ne može da shvati kako je moguće da neko ko nije vanzemaljac izgleda, ponaša se i živi baš kaoAleksandar Kareljin – ČOVEK EKSPERIMENT! Protivnici, teški i po 150 kilograma, su ga se užasno plašili, toliko da niko nije želeo da uđe u ring s njim. U stvari, niko nije želeo da bude ni u njegovoj blizini. Jer, te oči, taj hladni, čelični pogled… Svako ko bi ih jednom ugledao već je gubio i meč. I deo duše s njim.
Danas je član ruske dume, doktor nauka iz fizičke kulture, prvi čovek Vladimira Putina za sport u regionu Novosibirska od 1999 do 2003, a od 2007 je predstavnik Dume za Stavropolj. U petak od 14.30 sati dolazi u političku posetu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, zajedno sa bivšim ruskim plivačem Aleksandrom Popovim.
Svojevremeno je već bio u Srbiji 2015. godine i dobio Orden Svetoga Save a tada je poručio “Srbija čuva pravoslavlje”
U međuvremenu pročitajte priču o njemu i zašto je jedan od najvećih sportista svih vremena.
“Niko ne voli da leti”, rekao je jednom, upitan o strahu koji drugi rvači osećaju kad se nađu oči u oči s njim. “Moji protivnici… Oni ne razumeju. Ja sam svakog dana trenirao kao što oni nikad nisu trenirali u životu”.
Aleksandar Kareljin je najveći šampion u istoriji rvanja. Visok 192 centimetra, sa 130 kg čistih mišića, okretan poput pantera i podjednako snažan i nemilosrdan, ovaj Rus je tri puta bio olimpijski šampion, devet puta svetski šampion i 12 puta šampion Evrope.
Foto: MN press
Za 13 godina međunarodne karijere imao je samo jedan poraz, i to kad je rvao sa ozbiljnom povredom, u finalu Olimpijskih igara u Sidneju. Ukupno, rvao je 889 puta. 887 puta je pobedio, dva puta izgubio.
Jednom od velikog sovjetskog šampiona, Igora Rastrutskog, 1987. godine, a drugi od Amerikanca Rulona Gardnera, u pomenutom finalu 2000. godine. Mada se danas većina ljudi iz sveta rvanja slaže u oceni da je Kareljin tr
trebalo da dobije i taj meč, koji je izgubio na poene.
Foto: Profimedia/Corbis
‘Postoji jedna stvar koju treba da znate o Kareljinu”, govorio je Mič Hal, dugogodišnji direktor rvačkog tima SAD, “njegova snaga… To nije ljudska snaga.”
Rvanje je počeo da trenira sa 13 godina, u rodnom Novosibirsku, u srcu Sibira. Na jednom od prvih takmičenja, polomio je butnu kost, na pola. Njegova majka se toliko uplašila da mu je spalila triko za rvanje. Kareljinov odgovor: “Mama, ja sad ne mogu da napustim sport kojem sam dao nogu”.
Odlučio je da se bori, da postane najjači. Go do pojasa, trčao bi kroz sneg, satima i satima. Posle trčanja, veslao je po sibirskim jezerima, dok mu ruke ne bi prokrvarile. Godinama.
Ovako je stekao kondiciju i snagu kakvu verovatno nijedno ljudsko biće pre i posle njega nije imalo.
U Novosibirsku je upoznao i svog “najtežeg protivnika u karijeri”, kako je kasnije pričao: njegovi su kupili frižider, stari, kabasti i preteški sovjetski model težak oko 180 kilograma, a u zgradi nije bilo lifta.
– Odneo sam ga na osmi sprat, sa ove dve ruke. Ni sam ne znam kako – ispričao je Kareljin jednom prilikom.
Kareljin je bio poznat po “Kareljinovom dizanju”, potezu koji je jedino on mogao da izvede (u teškoj kategoriji): protivnika (ponekad teškog i 150 kila) koji je ležao potrbuške na parteru uhvatio bi s leđa, podigao visoko u vazduh i bacio ga snažno na leđa. Ovo mu je donosilo maksimalnih (u grčko-rimskom rvanju) pet poena.
Nikad, ni pre ni posle, ovo nije viđeno u rvanju.
Za vreme karijere u rvanju, Kareljin je učestvovao, jedan jedini put, u MMA meču, protiv japanskog borca Akire Maede. Bilo je potresno gledati nemoć Japanca, inače vrhunskog majstora borilačkih veština, protiv Kareljina. Rus ga je bacao po ringu kao krpenu lutku, radio je šta je hteo, sve uz široki osmeh.
– Da je odlučio da se bori u MMA, Kareljin bi vladao sam, daleko iznad ostalih – rekao je jednom Fedor Jemelianenko, najveći MMA borac u istoriji.
Kareljin se iz rvanja povukao posle poraza na Olimpijadi 2000. Posvetio se nauci, i 2002. je doktorirao na Sibirskoj akademiji za fizičku kulturu. Na lični poziv Vladimira Putina, započeo je političku karijeru. Više puta je biran u Dumu, a danas je član odbora za međunarodne odnose ruskog parlamenta. (Telegraf.rs)
Protiv anesteziologa bolnice u Donauvertu (njemačka pokrajina Bavarska) pokrenuta je istraga zbog sumnje da je u operacionoj sali zarazio 1.300 pacijenata hepatitisom C.
Bolnica pozvala pacijente kojima je dao anesteziju da se testiraju, a od 752 pacijenta, koji su do sada uradili test, 45 je pozitivno.
Ljekar opšte prakse obavijestio je Zdravstvenu službu da je troje njegovih pacijenata zaraženio hepatitisom C dok su se liječili u Bolnici “Donau-Ris”, prenosi Bild.
Ustanovljeno je da su se inficirali preko operacionih instrumenata, a da je osumnjičeni anesteziolog narkoman, koji je sebi ubrizgavao anesteziju.
Njegovi advokati tvrde da nije znao da je zaražen i da je prije dvije godine podvrgnut rutinskoj provjeri, kada je bio negativan. Infekcija hepatitisom C otkrivena mu tek ove godine.
Tužilaštvo u Augsburgu pokrenulo je istragu protiv njega zbog nanošenja tjelesne povrede, a kako saznaje Bild, za sada još nije utvrđeno da li je djelovao s predumišljajem, prenosi Blic.
Dok u Srpskoj ne bude utvrđeno da li papir za štampanje fiskalnih računa sadrži opasnu hemikaliju bisfenol, građani koji imaju naviku da uzimaju i čuvaju ove račune treba da budu jako oprezni.
Na ovo upozoravaju iz udruženja potrošača u RS, podsjećajući da su nedavno objavljena laboratorijska ispitivanja u okviru kampanje „Toksični račun“ pokazala da skoro svi fiskalni računi u Srbiji sadrže opasnu hemikaliju bisfenol A (BPA).
BPA je supstanca za koju je dokazano da može štetno da utiče na plodnost, da ometa rad endokrinog sistema, može da izazove alergijske reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa, kao i da dovede do teškog oštećenja oka.
“Bez obzira na to, BPA je i dalje jedna od globalno najkomercijalnijih hemikalija. Kako bi smanjili izloženost ovoj hemikaliji, potrošačima preporučujemo da sapunom operu ruke nakon kontakta sa fiskalnim računom, te da račune predmeta koji podležu garanciji čuvaju kao fotokopiju ili u elektronskom, odnosno, skeniranom obliku. Fiskalne račune ne treba stavljati u kese sa hranom, te odrediti samo jednu pregradu u novčaniku za ove račune. Treba spriječiti da djeca dođu u kontakt sa fiskalnim računom, a oni koji redovno dolaze u kontakt sa ovim računima, na primjer na radnom mjestu, treba da nose rukavice” – navodi se u obavještenju Udruženja za zaštitu potrošača „Don“ iz Prijedora.
Bez istraživanja u Srpskoj
Dok se u EU toleriše maksimum 0,02 odsto BPA, pomenuto istraživanje je pokazalo da ih u fiskalnim računima u Srbiji ima i do 45 puta više – od 0,63 do 0,91 odsto.
U Srpskoj do sada nije rađeno nijedno istraživanje o koncentraciji bisfenola u termalnom papiru, koji se koristi u termalnim štampačima i u uređajima kao što su fiskalne kase, bankomati, faksovi i slično.U Inspektoratu RS kažu da su izmjene i dopune pravilnika o uslovima za ograničenje i zabranu proizvodnje, prometa i korišćenja hemikalija, objavljene 2017. godine.
“Ovim pravilnikom je definisano da je zabranjeno stavljanje na tržište termalnog papira koji sadrži bisfenola A u koncentraciji koja je jednaka ili veća od 0,02 odsto masnog udjela poslije isteka tri godine od njegovog stupanja na snagu. S obzirom na propisani prelazni period, rok za ukljanjanje sa tržišta termalnog papira sa bisfenilom A, je 2020. godina” – naglašavaju u Inspketoratu RS.
Prenos preko kože
BPA je ključan u proizvodnji polikarbonatne plastike, koja se koristi za izradu bočica, posuđa, različite ambalaže, za unutrašnje oblaganje aluminijskih limenki za piće, za proizvodnju DVD-a, elektroničke opreme, termalnih papira za račune.
Osnovni problem polikarbonatne plastike je to što u dodiru s hranom ili pićem ispušta BPA.
Bisfenol A se sa papira prenosi direktno preko kože. Dio hemikalije se može skinuti sa kože ako se u kratkom roku od držanja računa ruke operu sapunom. Ako se to ne učinite odmah, koža apsorbuje bisfenol A, tako da se ne može isprati.Pored fiskalnih računa, rizični su i brojevi u redu za čekanje, parking-kartice, putarine i računi za plaćanje u javnom prevozu, a najugroženiji su kasirke, knjigovođe, apotekari, kondukteri u regionalnom saobraćaju…
BPA na crnoj listi
Krajem 2016. godine evropski Odbor država članica konsenzusom je postigao sporazum kojim se BPA proglašava kao supstanca posebno zabrinjavajućih svojstava.
Na osnovu toga, Evropska agencija za hemikalije je bisfenol A uvrstila na takozvani kandidacijski popis hemikalija.
To je službena „crna lista“ supstanci koje nose poseban rizik za zdravlje ljudi ili okolinu. Smatra se da su materije koje završe na kandidacijskom popisu odbrojtni dani na tržištu, a riječ je o hemikaliji čija proizvodnja iznosi gotovo 4 miliona tona godišnje.
Талго воз који је синоћ два сата иза поноћи стигао у Бихаћ, налази се под блокадом. Према информацијама које су Патрији потврђене у МУП-у УСК воз са путницима је на станици и нема дозволу за искрцавање.
“У возу је било 153 мигранта, 146 је и сада у возу. Седам миграната, а који су били рањива категорија смјештени су у Бихаћу. Преговори о враћању миграната за Сарајево су у току”, рекла је Снежана Галић, портпаролка МУП УСК-а.
Слична акција десила се и 24. октобра, када за 90 миграната који су допутовали из Сарајева у Бихаћ, није дозвољено искрцавање. Сви су аутобусима враћени у Сарајево.
Iz Elektrodistribucije Prnjavor obavještavaju stanovništvo da će u ponedjeljak, 12. novembra od 8 do 16:30 bez napajanja električnom energijom ostati sjeverni dio opštine Prnjavor ( Karać, Donja Ilova, D. Grabik, G. Grabik i G. Ilova) zbog rekonstrukcije srednjenaponskog voda od rastavljača na Karaću do trafo stanice Gornji Grabik. Elektrodistribucija Prnjavor. /prnjavorlive.info/.
Pripadnici Policijske stanice u Bihaću tragaju za migrantom iz Pakistana koji je pokušao silovati 13-godišnju djevojčicu, takođe migrantkinju.
Kako su nas informisali iz policije, prilikom redovnog patroliranja i obilaska grada, pripadnike policije je pored obale rijeke Une, presrelo šest migranata iz Šri Lanke te im pokazali mjesto gdje se nalazila nepoznata ženska osoba.
Pregledom terena, u žbunju je pronađena 13-godišnja djevojčica, migrantkinja iz Šri Lanke, nakon čega je grupa migranta pozvana u prostorije Policijske stanice u Bihaću i sa njima su razgovor obavili policijski istražioci.
Također, policija je, u prisustvu njene majke, obavila razgovor i sa 13-godišnjakinjom, koja je izjavila kako ju je presreo nepoznati migrant iz Pakistana, te joj pokušao nasilno skinuti odjeću.
U tome su ga spriječili ostali migranti te otjerali Pakistanca. O ovome događaju je obavješten kantonalni tužilac koji je konstatovao kako postoje elementi krivičnog djela bludne radnje te naložio provođenje istrage. Policijski istražiocu su nastavili ra dna dokumentovanju ovog događaja te pronalasku migranta koji se sumnjiči za ovo krivično djelo.
