Prema našim saznanjima, on je hospitalizovan u Univerzitetskom kliničkom centru RS.
“Nezavisne” nezvanično saznaju da je riječ o Željku G, te da su mu kontatovane teške povrede.
U pakao prostitucije u Republici Srpskoj prošle godine uvučene su 44 osobe mlađe od 18 godina, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u biltenu “Socijalna zaštita 2018”.
Kako se navodi u biltenu, “sklonost” prema prostituciji u odnosu na prethodnu godinu veća je za šest maloljetnih osoba, a u najstariji zanat na svijetu maloljetnici su uvučeni već sa 15 godina (10 osoba), ali ipak najčešće je to dob 17-18 godina (34 osobe).
U paklu prostitucije najviše je tinejdžerki, jer prema podacima njih je 41, a tinejdžera tri.
Što se tiče odraslih, to su najčešće žene i muškarci u dobi od 18 do 26 godina i njih je u prošloj godini evidentirano 43.
Žena je oko tri puta više (33) i “najaktivnije” su one od 18 do 21 godine, dok je sedam od ukupno deset muškaraca sklonih prostituciji u životnoj dobi od 22 do 26 godina.
Brojke pokazuju da je samo jedna žena starija od 45 godina registrovana da se bavila prostitucijom.
Dragica Radović, ombudsman za djecu RS, kaže za “Nezavisne” da je svaki broj koji ukazuje da su djeca u prostituciji poražavajući.
“Osnovno pitanje je kako su djeca došla u tu situaciju, šta su uzroci koji su ih doveli u tu situaciju i šta su nadležni preduzeli onda kada su ih evidentirali”, kaže Radovićeva.
Banjalučki psiholog Aleksandar Milić ističe da je sve to povezano s padom mentalnog zdravlja kod svih uzrasta, kao i s poremećajem načina života.
“Kod maloljetnika je to nedostatak dobrih navika i aktiviteta. Loša navika je pasivizacija i dosađivanje.
Prostitucija je vezana za određene ugode u nekom uzrastu. Djeca u pubertetu najčešće pokazuju nagone, u tom dobu počinje eksponiranje tih potreba”, kaže Milić.
Napominje da se zatim pojavljuje potreba za erotskim doživljajima, te djeca rano stupaju u seksualne odnose i uglavnom su to oni mladi koji su manje uspješni na nekim poljima.
“Uz zadovoljavanje seksualnih potreba nastaju i druge potrebe, materijalna dobit, laskanje, dodvoravanje, manipulacija. To može biti vršnjački usmjereno, ali i s nekim starijim osobama. To se stimuliše nekom korišću, novcem, poklonima, odvođenjem u neke lokale. To je jedna potreba dokazivanja i pripadanja”, kaže Milić.
Pokazalo se u praksi, kako ističe, da su to sve djeca koja su ranije bila lišena određene potrebe, zbog čega kad odrastu otkriju tu svoju sklonost, a posebno kad uvide profitabilnost.
Dodaje da su važne dobre navike od ranog uzrasta, razgovor sa djecom o seksualnosti i potrebama, zdravoj i pravovremenoj reprodukciji, koju danas, kako zaključuje, djeca nemaju u školama, a često ni u porodici.
(Nezavisne/Ljiljana Radić)
Svim vjernicima islamske vjeroispovjesti upućujem iskrene čestitke povodom Kurban Bajrama. Želimo Vam da ovaj praznik provedete u miru, radosti, zdravlju i porodičnoj sreći, sa svojim porodicama, prijateljima i komšijama.Vaš Radio Prnjavor
Због квара на водоводној мрежи на раскрсници улица Војводе Бојовића, Владе Винчића и Савка Јењића, дана 21.08.2018. године, обустављено је снабдијевање водом корисника у улици Владе Винчића, Петра Кочића, Стевана Симића, Милоша Обилића и насељу Долине.
Радници водовода су на терену и отклањају квар, стабилизација у снабдијевању водом очекује се око 13.00 часова.
Шојер је за лист “Билд ам зонтаг” рекао да он није нимало забринут када се креће путевима Европе.
Он је подсјетио да је Њемачка ове године издвојила 1,37 милијарди евра за одржавање мостова, док ће до 2022. године та сума износити 1,63 милијарде.
Још 4,1 милијарда евра планирана је за модернизацију њемачких мостова до 2022. године.
Савезне власти су одговорне за око 40.000 мостова у Њемачкој, јавља АП.
Шојер је рекао да је Њемачка одмах након Швајцарске по контроли мостова.
Визуелна контрола спроводи се сваких шест мјесеци, а већи тестови на сваке три или шест година.
Изјава министра је услиједила након што се дио моста “Моранди” у италијанском граду Ђенови, дуг 200 метара, срушио током саобраћајног шпица у уторак, 14. августа при чему су пала возила, дијелови бетона и метала са висине од 50 метара. Погинуле су 43 особе.
Васић је напоменуо да је три мандата био народни посланик, као што је сада Караматић, те да је врло добро упознао посланике као што је он, који “за интересе одређених политичких елита пласирају неистине”.
“Тако и он сад, по налогу својих политичких ментора, напада на министра спољне трговине и економских односа БиХ Мирка Шаровића, с циљем изборне кампање, али је погрешно одабрао да то ради преко Спољнотрговинске коморе и улоге помоћи Шаровића овој комори око многих послова које СТК ради са тим министарством”, каже Васић.
Он је истакао да је СТК невладина, неполитичка, непрофитна организација и да полаже рачуне само према 30.000 привредника, који су власници СТК и имају своје делегате у скупштини и управном одбору и само ће они одлучивати о трошењу средстава и бити упознати како су та средства потрошена, те пласирати у јавност онолико информација колико је потребно.
“За њега су врата СТК, док сам ја предсједник, затворена, а он нека искористи све своје политичке могућности да то промијени ако мисли да ћу ја дозволити да политика има утицај на привреду”, рекао је Васић.
Караматић је раније потврдио Срни да је “са рачуна СТК БиХ у Бечу нестала већина новца од 1,2 милиона марака за чије је подизање предсједнику Коморе Немањи Васићу одобрење дао министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Мирко Шаровић и да о утрошку тих средстава нема ни трага”.
Он је оцијенио да би било добро да Шаровић, како каже, почне да ради свој посао, умјесто што хвали Спољнотрговинску комору БиХ и да изврши надзор над законитошћу рада, јер Комора ни 2014, ни 2015, ни 2016. године није предала Министарству спољне трговине финансијски извјештај у законском року.
Дио тензија је и дебата о прекрајању граница, док у вакуум спремно улазе Русија и Кина, пише Андреас Ринке, аутор Дојче велеа.
Прије само три мјесеца Европска унија је на самиту у Софији свечано поновила обећање западном Балкану – оно о блиским везама и приступној перспективи. Али сада се већ помаљају нове бриге. С једне стране, поједине балканске владе питају се да ли обећања западних партнера из ЕУ и НАТО уопште нешто вриједе. Са друге, тиња и у самом региону гдје заговорници и противници ЕУ улазе у нове битке.
Прошлог петка (17.8), њемачка канцеларка Ангела Меркел по други пут у неколико дана упозорила је да прије уласка у ЕУ морају бити ријешени територијални конфликти. И прошлог понедјељка (13.8.) је већ рекла да су границе у региону неупитне.
“То се мора стално понављати, јер изнова има тежњи да се можда опет прича о границама. То не можемо да учинимо”, рекла је Меркелова.
Приче из Београда и Тиране
На први поглед изненађујуће је то да се године 2018, дакле двије деценије од краја балканских ратова, уопште говори о границама у региону. То је иницирано бригом да би управо Албанија са прозападним шефом владе Едијем Рамом могла да потпали политичко буре барута. Јер Албанија и српска покрајина Косово и Метохија желе да почетком наредне године сасвим уклоне међусобну границу.
То у другим бившим југословенским републикама храни страх од “великоалбанског” национализма. Јер то би имало утицаја на Македонију с њеним бројним грађанима албанског поријекла.
Дебата о новом повлачењу граница распирује се и из Србије. Предсједник Александар Вучић увео је у игру размјену територија између Србије и самопроглашеног Косова како би ријешио све веће проблеме српске мањине на сјеверу Косова.
“Али свако помјерање граница у региону веома је опасно”, упозорава Улф Брунбауер, директор Института за југоисточну и источну Европу на Универзитету у Регензбургу. Онда би, каже он, и Срби у Босни и Херцеговини могли да осјећају охрабрење и теже отцјепљењу те уједињењу са Србијом.
Фрустрација на Балкану
Брунбауер, али и бројне дипломате у Бриселу виде везу политике ЕУ и поновног избијања дебате о границама.
“Степен фрустрације међу проевропским елитама прилично је висок”, уочава Брунбауер. Разлог је, сматра, то што ЕУ напросто не поштује дату ријеч.
Баш блиски партнери Њемачке – рецимо Француска и Холандија – спречавају да ЕУ отвори преговоре с Албанијом и Македонијом, премда те земље, према процјени Европске комисије, испуњавају све критеријуме. Ипак, предсједника Емануела Макрона прогони унутрашњеполитички страх да би дебата о проширењу ЕУ могла да ојача десничарске популисте на европским изборима у мају сљедеће године.
“То ојачава сумње држава у региону у то да ли обећања ЕУ уопште нешто вриједе”, описује Брунбауер последице. Албански премијер Рама је раније у интервјуу за Ројтерс упозорио на катастрофалне посљедице уколико ЕУ одустане од обећања о проширењу.
Москва и Пекинг су спремни
Ни амерички председник Доналд Трамп није од велике помоћи. Нјегова опаска о тобоже “агресивном народу“ у Црној Гори пробудила је код те нове чланице НАТО питања колико суперсила САД озбиљно схвата правило да се, у случају опасности по једну чланицу војног савеза, све остале морају ангажовати.
“Може се предвидјети да ће земље попут Русије упасти у вакуум који оставља ЕУ”, каже Брунбауер. Званична Подгорица јавно се жалила на жестока мијешања Русије у земљи.
Отрежњење стиже и са других страна. Кина је донедавно била посматрана као извор финансијске помоћи. Само дан прије него што је кинески премијер Ли Кећанг почетком јула дошао у Берлин, он је у Софији учествовао на такозваном самиту 16+1. Ту се кинеско руководство редовно среће с бројним јужноевропским чланицама ЕУ и земљама које нису чланице.
Званично се ради о инфраструктурним пројектима, али према поимању бриселских дипломата наравно и о питању како ће Кина ступити на европско тло. У Европској унији се тај ангажман Пекинга посматра са скепсом, премда је Ли током посјете Берлину покушао да тај утисак ублажи.
Но управо један пројекат у Црној Гори служи као упозорење да Кина у свему и те како види своју корист. Тако је земља финансирала само дио аутопута који треба да повеже ту земљу са Србијом. Али за други дио би Црна Гора морала масовно да се задужи код Кинеза. Та нова финансијска зависност, сматрају у ЕУ, отвара врата Кини. Црногорски премијер Душко Марковић већ говори о тијесној сарадњи са Кином у области туризма и енергије воде.
Извор: Дојче Веле
PD “Korak Vise” drugu godinu zaredom organizuje besplatno kino na otvorenom i poziva sve građane Prnjavora na besplatno ljetno kino.
Projekcije će se održati u Boriku (prostor gdje se održava motorijada) 22.08. (srijeda). Prva projekcija počinje u 20:15, prikazivaće se crtani za djecu Petar Pan.
Druga projekcija pocinje u 22:00, kada je na programu film The Climb.
