Vladimir Usorac- Odbornici i poslanici da se odreknu dnevnica!

0
1184

Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i mlekara RS, predlaže da se svi poslanici odreknu nekoliko dnevnica kao pomoć za saniranje štete koju je, usled nezapamćenih poplava, pretrpela poljoprivredna proizvodnja u BiH!

 

Usorac u intervjuu za Press RS naglašava da se velike nade polažu u evropske fondove pomoći od kojih stočari traže donaciju od 1.500 grla krupne stoke koliko su izgubili u katastrofalnim poplavama.

Prema do sada prikupljenim podacima, kolika je šteta u poljoprivredi u RS i kako doći do novca da se to stanje sanira?
– Oko 70.000 hektara zemljišta na područjima zahvaćenim poplavama ostalo je bez useva, a oko 20.000 seoskih domaćinstava u potpunosti je potopljeno. Voda u RS ugušila je oko hiljadu grla krupne stoke. Naši privrednici pretrpeli su ogromne gubitke.
Naš predlog koji smo izneli i nadležnom Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je da se svim poslanicima odredi dnevnica koju će uplaćivati u fond za pomoć poljoprivredi. Oni su izabrani od naroda koji je sada u veoma teškoj situaciji, a još uvek dobro stoje i nije im “zapelo” za tu platu. Predlažemo da se u čitavoj BiH poslanicima na svim nivoima uzme deo dnevnice kojom bi pomogli našoj privredi.

Koliko novca bi svaki poslanik trebalo da se odrekne i koliko bi se ukupno novca prikupilo na taj način?
– Svaki lokalni odbornik trebalo bi da odvoji 50 KM od dnevnice, a poslanik na višem nivou 500 KM. Na taj način sakupili bismo oko tri miliona maraka. To su za nas ogromna sredstva, a njima pojedinačno toliki odbitak neće puno naškoditi.

Prvo sanirati biljnu proizvodnju

Na koji način će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS pomoći domaćim privrednicima?

– Prva faza odnosi se na to kako zasejati nove površine. Traži se način kako da se spremi nova kabasta hrana za zimu i da se uđe u nabavku kukuruza za ishranu stoke u zimskom periodu. Očigledno je da ne možemo sada da proizvedemo stočnu hranu za ovu godinu. Ministarstvo će obezbediti seme kukuruza preko određenih organizacija jer u prvi mah mora da se prvenstveno sanira biljna, a onda i stočarska proizvodnja.

Osim toga, predlažemo i prelemane na uvoz hrane u BiH jer kod nas ulazi sve i svašta. Ta sredstva bi namenski bila upotrebljena za sanaciju štete u poljoprivredi. To dopuštaju sve države i mislim da ne bi bilo problema da i mi uvedemo. U ovako ekstremnim situacijama dozvoljavaju se prelemani koji će se usmeravati u domaću proizvodnju kako bi se ona, u katastrofalnim situacijama, povratila na staro.

Stočarska proizvodnja pretrpela je ogromnu štetu od poplava. Da li bi stočarima bolje rešenje bilo da dobiju novac ili nova grla na ime onih koja su izgubili?
– U RS je uništeno oko hiljadu krupnih grla stoke, a u Federaciji BiH preko 400. Dakle, zajedno bi, posredstvom donatora iz Evropske unije, trebalo da tražimo nekoga da nam donira oko hiljadu i po steonih junica. Na taj način bi se namirio svako, onaj ko je izgubio jedno ili 341 grlo stoke, kao Čedo Borojević iz Šamca.
Polovina mleka u BiH proizvodi se na malim farmama na kojima su od jedne do pet krava. Neko sa tom jednom ili dve krave izdržava četvoročlanu ili šestočlanu porodicu. Ako mu to sada uzmete, on nema više od čega da živi, a nema ni firmi gde bi se zaposlio. Moramo da vodimo računa da nam veliki broj seljaka ne ostanu socijalni slučajevi i zato je bolje da im se da stoka koju su izgubili da nastave ponovo da rade. To za EU nije veliki novac. Radi se o nekih šest miliona maraka da se kupi stoka i dopremi tim ljudima. Mi naše privrednike ne smemo da izgubimo i pored ogromnih tragedija koje su doživeli. Opet ću navesti primer Borojevića koji je doživeo katastrofu koja ne može rečima da se opiše.

Koliko će vremena biti potrebno da se poljoprivreda u RS vrati na stanje pre maja 2014. godine?
– Vrlo je važno kakvo ćemo vreme imati sledeće godine. Ako opet udari poplava ili suša, onda će to biti katastrofa svemirskih razmera. Ako bismo, kojom srećom, sada imali tri dobre godine, brže bismo se izvukli, a ako bude kao poslednjih pet godina, onda ne znam šta ćemo. U tom slučaju, i deset godina biće malo da se vratimo jer ne možete iz katastrofe izaći katastrofom. Tešimo se narodnim izrekama da posle poplava uvek dođe rodna godina i da kišna godina nikada ne bi trebalo da bude gladna.      Brankica Spasenić/PRESS RS ONLINE/

PODIJELI