Željka Vrhovac: Prnjavorčanka u kopačkama

Željka Vrhovac je dvadesetčetverogodišnjakinja koja je od malih nogu zabavu nalazila igrajući se fudbala sa ostalim dječacima iz svog kraja. Sve je počelo jako davno, Željkina ljubav još od malih nogu. Prve korake u fudbalu naučila je uz svog starijeg brata, kada je imala 7-8 godina.

Djetinjstvo i osnovnu školu pamtiće po fudbalu.  Već tada nijedan školski odmor nija mogao da prođe, a da lopta ne zatitra među nogama, tada ove djevojčice.

“ONA JE DJEVOJKA, ONA TO NE ZNA”

Željka ne osporava činjenicu da su tokom djetinjstva oči drugih ljudi bile uprte u nju, s’ podsmjehom govoreći da “batali” loptu. Svima je bilo čudno kada bi je vidjeli sa loptom, a neizostavni su bili komentari “ona je djevojka, ona to ne zna”.

Danas, Željka uspješno ruši barijere, što se tiče predrasuda o ženskom fudbalu i poručuje da je fubal igra za sve:

“Svugdje u svijetu je sasvim normalno da djevojke igraju fudbal dok je kod nas to još uvijek  tabu tema.  Ženskom fudbalu je dodijeljena sporedna uloga, a svakako bi trebao da dobije svoj pdf  sto u potpunosti zaslužuje. Fudbal je igra za sve. Niko nam ne može  osporiti da se tim bavimo”.

Smeta mi kada ljudi kažu da je to muški sport. Treba prihvatiti različitosti, nema ‘muškog’ I ‘ženskog’,  sve je to fudbal.

“Činjenica je da i ženski fudbal (pošto i dalje mora da se koristi ta odrednica – ženski) dobija na popularnosti i ne smatra se kao neki bezvezni sport. Broj fudbalerki u svijetu je sve veći, a i kod nas u BiH u poslednjih par godina broj ženskih klubova se  povećao”, zaključuje ona.

Jednom kad obučete  dres i osjetite čari igre i zajedništvo,  zaljubićete se u fudbal.

Ženski Fudbalski Klub “Banjaluka” je osnovan 2011 godine, a Željka je postala član kluba od januara 2012. godine. Igra na poziciji veznog igrača. Zbog nemogućnosti da se profesionalno bavi fudbalom u Prnjavoru, gdje ne postoji ženski fudbalski klub, neizmjerno je zavoljela Banjaluku. Danas u fudbalskom timu ima drugu porodicu, podršku i pomoć.

“Naravno da mi je bilo žao sto nisam imala priliku da treniram u Prnjavoru. Nisam imala priliku ozbiljnije  trenirati  fudbal sve dok nisam došla u Banjaluku na studije. Preko prijatelja sam saznala da u Banjaluci postoji ženski klub. Odveo me je na prvi trening i tada počinje ostvarenje mog  sna”, sa iskrom u oku priča Željka.

“Fudbal sam u  početku igrala sa prijateljima i gledala sam to kao hobi i nešto što jako volim.  Zavoljela sam ovaj grad, sretna sam što sam dio ovog kluba, stekla sam mnoga prijateljstva” i dodaje:

“Najdraža mi je titula  prvaka RS za 2012\2013. godinu iz razloga što smo ju osvojili kao jako mlad tim”.

ZAŠTO  FUDBAL A NE NEKI DRUGI SPORT

Uprkos svim predrasudama koje postoje o ženskom fudbalu, neizostavno je pitati šta je to “natjeralo”, jednu krhku djevojčicu da uđe u svijet fudbala.

“Fudbal me ispunjava, pričinjava mi zadovoljstvo. Volim i pratim  i druge sportove (košarku, tenis) ali fudbal je na prvom mjestu.  To je ljubav od malena, nešto što nije lako opisati. Za mene, vidjeti djevojku sa loptom je nešto prelijepo. Borbene su na  terenu a ženstvene  van  njega.  Fudbal je timski sport  a nauči  vas  kako se boriti za ekipu i ne predati  se nikad,  ostaviti srce na terenu, poštovati  protivnika, uživati u pobjedi, a  naučiti iz poraza i kako onda da ga ne volite?!”, jasna je Željka.

 Dres, kopačke, lopta, 22 djevojke na terenu i čarolija može da počne.

Što se tiče rituala pred izlazak na stadion, Željka kaže da nema ništa posebno simbolično. Kao i svaki sportista, na dan utakmice  pokušava da se opusti uz muziku, te da razmišlja  o igri.

“U svlačionici  napravimo  dobru  atmosferu i pokušamo to prenijeti na teren”, kaže Željka.

Na pitanje o reakcijama momaka, kada je u pitanju sport kojim se bavi, kaže da se susretala sa različitim reakcijama:

“Većinom se oduševe i priznaju da je to rijetkost. Neki prosto ne mogu da vjeruju. Misle  da se šalim. Kažu da je nemoguće da  djevojka  može da igra tako  ‘’grub’’  sport.  Kad  si  djevojka  niko ne očekuje od tebe da kažeš  da  voliš fudbal  a  još  više  da ga igraš.  Na žalost, to je taj moment  našeg  globalnog društva. Kod nas jos uvijek važi da je fudbal muški sport.  Bude  tu naravno šali na naš račun npr. da ne znamo ni šta je ofsajd a kamoli da igramo.  Međutim brzo promijene mišljenje  kad pogledaju neku našu utakmicu.  Vremenom shvate da je fudbal dio mog  života i da djevojke i te kako znaju da igraju i da  uživaju u njemu”.

S’ obzirom da je Željka studirala i paralelno bivala uspješna u svijetu fudbala, pitali smo je kako uspijeva da uskladi treninge sa svojim obavezama na fakultetu.

“Treninge imamo skoro svakodnevno  tokom trajanja prvenstva. Treninzi se održavaju ujutru i popodne zbog djevojaka koje idu u školu, studiraju ili rade. Naravno prije početka prvenstva imamo  i pripreme  gdje nastojimo što bolje da se spremimo.  Vikendom su utakmice”, te dodaje:

“Sve se može kad se hoće. Bitno je da racionalno rasporedite vrijeme. Uspijem stići i na predavanja, spremiti ispite i ići na trening. Kad nešto volite i  uživate u tome sve se može postići, bitno je samo da to jako želite. Desi se nekad  da propustim druženje  ili izlazak sa prijateljima  zbog jutarnjeg  treninga ili utakmice”.

Nije mi teško stići sve, jednostavno se naviknete  na  to. Fudbal je način života.

DJETINJSTVO

Željka je odrastala u malom selu, Mračaju, u blizini Prnjavora. Nemogućnost bavljenja sportom u rodnom gradu, ostavljali su joj samo želju da jednoga dana ima svoj broj na dresu. Nakon mnogo godina, san je ipak pokucao na vrata njenog života.

“Kao dijete, naravno da sam maštala da budem dio jedne ekipe i da mi fudbal ne bude samo hobi.  Sanjala sam da obučem dres nekog kluba.  Ostvarilo se”, ponosno kaže Željka.

“Što se tiče fudbala, ostavreni san je posjeta  Camp Nou i jedne Barselonine utakmice i naravno, neizostavno, titula Šampiona BiH sa sadašnjim klubom”.

U sportu se uvijek dešavaju mnoge šaljive anegdote, pa nam je tako Željka ispričala anegdotu dok je boravila sa ekipom u Trebinju.

“Svako naše putovanje  je  zanimljivo. Znate, kad je  u  autobusu  15-18 djevojaka  ne  može nikad biti dosadno.  Jednom prilikom dok smo gostovali u Trebinju, jedna djevojka je ostala zaključana u svlačionici dok su sve druge bile na terenu, čekale početak utakmice.  Naravno, brzo smo shvatili da nam fali  igračica”, sa smijehom priča.

Ponosna što je dio ŽFK “Banjaluka”, smatra svojim većim uspjehom:

“Prije svega, uspjeh mi je što sam dio te ‘porodice’. U klubu  sam  5 godina i do sad smo  nizali  dobre rezultate. Uspjeh ne dolazi  sam po sebi, za njega se treba boriti. Prvaci smo RS, osvajači kupa RS, finalisti kupa BiH, vicešampioni BiH.   Sad igramo  Žensku  Premier Ligu BiH i nadam se da ćemo nastaviti ostvarivati dobre rezultate,  kao i prethodnih godina”.

ŽFK “Banjaluka” ima seniorsku, kadetsku i pionirsku  grupu. Željka zajedno  sa još  jednom djevojkom vodi i  trenira  pionirsku selekciju a od sledeće godine nada se i polaganju  trenerske  licence.

PRNJAVORSKA MARTA

Iz svijeta fudbala idoli su joj Messi i svojevremeno Shevchenko, a od žena naravno, legendarna, brazilka Marta.

S’ obzirom da Željka studira mašinski fakultet (smjer mehatronika), gdje trenutno radi na pripremi diplomskog rada, ne može da se ne osvrne na nauku. Idol van svijeta fudbala joj je Nikola Tesla, jedan od najvećih umova svjetske nauke.

Kada je u pitanju hobi, Željka i dalje prvo mjesto daje fudbalu:

“Smijem li reći – fudbal!? Naravno, volim muziku, knjige, druženje sa prijateljima”, skromno govori Željka.

Vjerujte  sebi  i nikad ne odustajte jer svaki uspjeh je trijumf upornosti”.

“Svim djevojčicama i djevojkama koje vole fudbal bi poručila da krenu trenirati, da se ne plaše. Ako vas privlači fudbalska lopta jednostavno uđite u taj svijet”, poručuje za kraj.

prnjavorski.net / Željka Knežević