Možda ne jezdi drumom brzo poput Flojda, ali poput junaka čuvenog ostvarenja “Nacionalna klasa”, i za našu veliku uzdanicu na Olimpijskim igrama vožnja “žućkom” je poput hrane za dušu. Marko za vas ima fenomenalnu priču!
Bivši svetski i evropski šampion Marko Novaković, pored kajaka, ima još jednu veliku ljubav – automobile. I, ne bi tu bilo ništa čudno da se u njegovoj garaži, tik do „pasata CC“, ne šepuri jedna uglancana i dobro očuvana “zastava 750”. Takva ljudina u minijaturnom kragujevačkom oldtajmeru, otkud to?
– Nema tu tajne, kupovinom „fiće“ pre godinu dana ostvario sam dečački san. Nekako, dugovao sam to sebi. Evo o čemu se radi. Odrastao sam u Bečeju gledajući kako komšije u svojim radionicama, kako se to kaže, budže automobile. Još tada sam zavoleo miris benzina i posle jedva dočekao da uz dozvolu kupim prvog „fiću“ – sa širokim osmehom počinje priču Marko za “Blic”.
Međutim…
– Služio mi je samo za vožnju po Bečeju od tačke a do tačke B. Nisam imao para da mu sredim motor i nije bilo to to. Zato sam ga i prodao, ali srce me je bolelo i obećao sam sebi da ću kad-tad ispraviti tu nepravdu.
| Sanjam “Bože pravde” u Brazilu Kada je u pitanju druga Markova ljubav, veslanje, i na tom polju ima velike planove. – Sve sam podredio igrama u Riju. Već u kolekciji imam zlato na Evropskom i Svetskom prvenstvu, red je na olimpijsko! Obezbedio sam plasman, uveliko se spremam, i ne mogu da krijem da ne zamišljam “Bože pravde” u Brazilu. |
Pravi primerak pronašao je par godina kasnije u Bečeju.
– Zaljubio sam se u njega na prvi pogled. Proizveden je 1981, nije menjao vlasnika, a još nije prešao ni 100.000 kilometara. I evo, kada sam u mom Bečeju, ne izlazim iz njega. Jeste i u kajaku komotnije, jeste i „pasatom“ brže, ali je „fićom“ slađe.
I ne samo to…
– Trpi sve, ne štedim ga. Testirao sam ga do 95 na sat, ali može i stotku da prebaci. I da, ponekad prevezem i kajak na krovu do Beograda, vučem gliser… Ma, prava mašina (smeh)!
To mora da je luda vožnja…
– Verujte, uživam u svakom kilometru. Čim uđem u “žućka”, osećam se raspoloženo, pozitivno, ispunjeno. Neobjašnjivo. A i zanimljivo je, kada stanem pored nekog džipa, izgleda kao da sedim na asfaltu. Još ja ogroman, ali neka, samo smeh i pozitiva.
Reakcije sugrađana su i više nego pozitivne.
– U Bečeju su ljudi već navikli jer u gradu postoje svega tri primerka. Starijima budim sećanja na lepša vremena, mladima navlačim osmeh na lice, dok se oni najmlađi samo natrpaju pozadi i kažu – „vozi bilo gde“. I drugari su oduševljeni, jedan je i kupio „fiću“.
A devojke…
– Uvek u šali komentarišu: “Pa da li je moguće da si takav lik”, “Gde ‘fića‘, za tebe je džip”, ali sada su se i one vezale za “žućka”.
U današnje vreme, kada su na ceni neke druge vrednosti na ceni, iz Markove priče lako možete izvući snažnu poruku. Naizgled male stvari, i te kako mogu da vam, ponekad, ispune dušu…/blic/.
