EVO ZAŠTO SE KUMSTVO NE ODBIJA: Smatra se velikim grehom ako nemate dobar razlog! REGION22:28, 11

0
520
U narodu se veruje da se kumstvom može obavezati zmija da ne ujede, vuk dane kolje stoku, miš da ne čini štetu

Kumstvo je čisto hrišćanska ustanova, jer su pri krštenju bili potrebni svedoci za istinito i iskreno primanje hrišćanske vere i trebalo je ispovediti veru, odreći se đavola, sjediniti se sa Hristom, a kada je došlo da su krštavana deca, ona nisumogla to da učine, nego su to umesto njih činila odrasla lica. Kod odraslih koji se krštavaju, kumovi su bili njihovi nastavnici u veri.

Kum je i glavni svedok pred Bogom i ljudima na venčanju, on krštava mladencima decu, venčava decu i tako redom do svoje smrti kada ga nasleđujenjegov sin. Za kuma se kaže da je rod rođeni, važniji od svakog pobratima i prijatelja, on priskače na svaki poziv da pomogne. Sa njim se savetuje o važnim pitanjima i životnim problemima i ostavlja mu se na čuvanje kuća sa čitavom porodicom kada se odlazi na put, ili u rat.

Odbiti nečiji poziv na kumstvo, smatra se velikim grehom i ne odbija se bez velikog razloga.

Kumstvo je starinska narodna ustanova, starija od hrišćanstva. Crkva je sankcionisala kumstvo i dala mu današnje obeležje. Naziv kum poznat je svimSlovenima. U pisanim izvorima spominje se krajem IX veka, za vreme Petra Gojnikovića, upravo neposredno posle primanja hrišćanstva. Po tom najstarijemspomenu vidi se da su primarni oblici kumstva postojali i pre pojave hrišćanstva.

foto: Profimediafoto: Profimedia

Barski rodoslovac (Dukljanin, oko sredine XI veka) spominje, po predanju, kumstvo iz vremena župana Vojislava (oko sredine XI veka). KraljicaJelena pisala je 1304: “Lubavnomu mi sinu i kumu knezu dubrovačkomu i vsoj opščine.” Godine 1433. kumče je bio sin nekog Ivaniša, a kum grad Dubrovnik, koji su zastupali Ivan Gundulić i Niko Đordić. Dubrovnik je izdao naređenje svojim zastupnicima da: po domaćem običaju prime kumstvo i pošto dečaku ostrižu kosu, da mu pramenove kose zamotaju dar od 30 zlatnika. Po ovom kumstvu jasno se vidi da su se njime održavali dobri odnosi među susedima, Bosnom i Dubrovnikom. Jedno kumstvo nastalo zbog ubistva spominje se u Crnoj Gori 1442. godine.

Za venčanje mladenaca traži se kum, čovek bez poroka i koji uživa ugled u narodu. Po čl. 75. Grbaljskog zakonika: “Koji bi se Grbljanin odrekao kumstva mokroga (krštenoga) da plati globu Grblju 50 cekina kao odmetnik (od) Boga i sv. Jovana,” a po cl. 76: “Kumstvo suho (venčano i šišano) ostaje na volju ko hoće ili ko neće; ali za stidno nađosmo kad bi ova dva suha kumstva odrekao.”

U narodu se veruje da se kumstvom može obavezati zmija da ne ujede, vuk dane kolje stoku, miš da ne čini štetu, itd. Onda je razumljivo koliko se cene i poštuju gotovo do obožavanja kumstva među ljudima. Kum uvodi nevestu unovu porodicu i mističnim putem stvara porodično srodstvo. Njegovimučestvovanjem u obredu venčanja osigurava se dolazak potomstva, kojenastavlja domaći kult, jača rod i bratstvo. Dete je s majkom, ponegde i s ocem(kuvada), nečisto, u vlasti đavola ­ od rođenja pa do krštenja. Kum preuzimadete iz vlasti đavola, pa ga uvodi u vlast dobrog božanstva, sada Boga. (Opusteno)

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here