Za pravoslavne vernike danas počinje šestonedeljni post, koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću. Tokom posta treba se uzdržavati od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, treba se više moliti i činiti dobročinstava, jer je podvig posta i telesni i duhovni.
Pravoslavni hrišćani se slobodnom voljom odlučuju na ovaj podvig čija je svrha očišćenje duše i tela koje se postiže ne samo uzdržavanjem od mrsne hrane već i od loših misli, reči i dela. Postom se potvrđuje snaga volje onih koji kao hrišćani žele da svojim razumom vladaju u svim iskušenjima, pa se kaže da je post – podvig celokupne ličnosti i etički stav – kaže otac Jovo Ratković.
Putovanje do Vitlejemske pećine
Prema hrišćanskom učenju, utemeljiteljem posta „smatra se sam Isus Hristos, koji je uoči stupanja u podvig iskupljenja roda ljudskoga okrepio sebe dugotrajnim postom“. Ustanovljenje božićnog posta datira iz prvih vekova hrišćanstva i pominje se u delima Svetih otaca iz 4. i 5. veka. Prvobitno je trajao sedam dana, a odluka i naredba hrišćanima da pred praznik Roždestva poste 40 dana izrečena je na saboru 1166. godine. Trajanje božićnog posta objašnjava se i četrdesetodnevnim putovanjem trojice mudraca do Vitlejemske pećine, u kojoj je rođen Isus.
I psiholozi se slažu da za post treba biti spreman, jer nije poenta samo držati dijetu, već je u pitanju vrsta molitve u kojoj se dolazi do onog najboljeg u sebi, bez gordosti i pridikovanja drugima.
– Dešava se da već posle nekoliko dana određene osobe postaju razdražljive, napete i namćoraste. Takvo ponašanje nije primereno, jer post podrazumeva uzdržavanje ne samo u hrani i piću već i u odnosu prema drugima – objašnjava psiholog i psihoterapeut Stevan Milošević.
S druge strane, nutricionisti i lekari se slažu da je post apsolutno zdrav, jer se drugačijim načinom ishrane organizam čisti od svih oblika teške, masne i kalorične hrane. Suština nije samo u uzdržavanju, već i u racionalnom konzumiranju dozvoljenih namirnica.
– Nema mesa, pa samim tim ni proteina, ali zato ima gomila ugljenih hidrata, koji takođe mogu dovesti do disbalansa u organizmu, ukoliko se ne vodi računa. „Posni gurmani“ će i ovde naći način da se ponašaju kao pravi hedonisti, nespremni da sebi uskrate bilo šta. Epilog takvog posta su prekobrojni kilogrami i ispražnjen novčanik, a od skromnosti ni traga – objašnjava nutricionista Branka Mirković, i upozorava da je najveća greška posta konzumiranje velikih količina krompira i hleba.
Međutim, prema rečima doktorke Sandre Milosavljević, postu nikako ne bi smeli da se izlažu trudnice, oboleli od tuberkuloze, bolesnici na hemoterapiji, pacijenti posle teških operacija, kao ni drugi ozbiljno bolesni i rekonvalescenti. Nije poželjno da poste ni stari i onemoćali, deca u razvoju i anemične osobe.
– Post je dobar za zdrave odrasle osobe, ljude koje imaju povišene masnoće u krvi, kao i za gojazne. Obazrivo i pod nadzorom lekara mogu da poste i dijabetičari – naglašava Sandra i dodaje da je sa aspekta zdravlja posna hrana značajna jer privremeno pročišćava krvne sudove, više voća i povrća doprinosi boljem izgledu kože i kose, a uspostavlja se bolji proces varenja – kaže ova doktorka.
Stručnjak: Branka Mirković, Foto: Promo
Sve sezonsko
U postu je važno da se koristi sezonsko povrće. Među najvažnijim namirnicama su kupus, kelj, keleraba, prokelj, karfiol. Obavezni su i crni i beli luk, praziluk, bela zelen, šargarepa, brokoli, rotkva i cvekla. Poželjno je i maslinovo ulje, ali u malim količinama, uglavnom u salati. Voće treba kombinovati sa žitaricama, a povrće sa jezgrastim ili suvim voćem, kao što su lešnik, badem, orah, suvo grožće i šljive. Ribu uvek treba kombinovati sa povrćem, bez obzira na to da li se kuva ili prži. /Agencije/.
