I pored toga što su još prije nekoliko godina obećali i najavili izradu registra zaposlenih u javnoj upravi, vlasti na svim nivoima u BiH još su daleko od toga, tako da po svemu sudeći još dugo nećemo imati podatak koliko zaposlenih ima javni sektor u BiH.
Najdalje je otišla Republika Srpska, koja je krajem 2017. godine dobila Zakon o registru zaposlenih kod korisnika sredstava Republike Srpske, međutim do danas registar nije izrađen, a kako nezvanično saznajemo još se ne zna koji će biti obuhvat, odnosno ko bi sve trebalo da se nađe u tom registru.
“Zakonom je definisan obuhvat, ali Svjetska banka, koja je partner u tom projektu, traži da se on proširi. U toku aprila trebalo bi da imamo tačan obuhvat i da krenemo u tu priču, ili da mijenjamo zakon pa onda počnemo s izradom registra”, ispričao je jedan od aktivnih učesnika na ovom projektu.
Zvaničnici u Republici Srpskoj, tačnije resorni ministar, izradu registra nakon usvajanja zakona obećao je polovinom 2018. godine, međutim taj rok je probijen, a nedavno je Radovan Višković, premijer Republike Srpske, rekao da bi do kraja godine on trebalo da bude uspostavljen.
“Ministarstvo uprave i lokalne samouprave je stvorilo zakonske pretpostavke za izradu registra. Od tada Ministarstvo čeka Svjetsku banku, odnosno ostale nivoe vlasti da donesu isti zakon, da bi mogli nastaviti sa daljom procedurom, kako je i planirano Reformskom agendom”, rekli su nam juče u Ministarstvu, ističući da je u toku usaglašavanje pitanja u vezi sa tehničkim pripremama za pristupanje izradi softverskih rješenja sa Svjetskom bankom, koja prati projekat.
Takođe, naglašavaju da će registar biti uspostavljen 2019. godine i da će se prvo ići na izmjenu i dopunu zakona kojim će se proširiti obuhvat na zaposlene u zdravstvenim ustanovama i vanbudžetskim fondovima.
Zanimljivo je da sadašnjim zakonom uopšte nisu obuhvaćeni zaposleni u zdravstvenim ustanovama i Fondu zdravstvenog osiguranja, dok su obuhvaćeni, recimo, oni koji su zaposleni u Fondu PIO, kao i svi zaposleni u osnovnim i srednjim školama, fakultetima i studentskim domovima.
Za razliku od Republike Srpske, vlasti u Federaciji BiH i na nivou BiH još su jako daleko od realizacije tog projekta i pored toga što su se svi obavezali i prema MMF-u, ali i Reformskom agendom da će ga uraditi. U suštini, jedan od najvećih problema je šta bi taj registar trebalo da obuhvati, i to je argument koji se najčešće koristi na pitanje zašto se ne radi ništa po tom pitanju.
“Prvo treba definisati šta je to javna uprava i ko sve treba da bude u tom registru. Mi već godinama pričamo o tom registru, ali ga još nemamo, niti nam je, po mom mišljenju, to neophodno. Neki spisak u kojem je oko 20.000 imena zajedno sa vojskom postoji i u Ministarstvu finansija i trezora BiH i to je sve što imamo”, rekao je za “Nezavisne” Neven Akšamija, direktor Agencije za državnu službu Bosne i Hercegovine.
On kaže da bi najgora situacija bila da se u tom registru pomiješaju i babe i žabe, te da su priče o tome da u njemu treba da budu zaposleni javnih preduzeća besmislene s obzirom na to da preduzeće nije uprava i da posluje po tržišnim principima.
Prema nezvaničnim informacijama, prije nekoliko godina i Kancelarija koordinatora za reformu javne uprave BiH otpočela je projekat koji je imao za cilj uspostavljanje registra, međutim sve je zaustavljeno zbog mišljenja Agencije za zaštitu ličnih podataka BiH i na kraju se od toga odustalo.
