Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin izjavio je danas da je ruski predsjednik Vladimir Putin uputio veoma jasnu, diplomatsku i političku poruku da Rusija podržava svako rješenje u vezi sa Kosovom i Metohijom koje Srbija postigne.

“Dakle, ono što odgovara Srbiji, odgovaraće i Rusiji. To je od velikog značaja za nas, da imamo podršku tako velike zemlje i njenog lidera”, rekao je Vulin za Radio Beograd.

Putin je, kaže Vulin, u toj poruci rekao da je Rezolucija 1244 i dalje na snazi i da, ukoliko neko misli da se može bez te rezolucije rješavati pitanje Kosmeta, taj to radi na silu.

On podsjeća da u Rezoluciji 1244 ima dijelova koji su pozitivni za Srbiju, ali i onih koji su teški.

Vulin je istakao da Evropa vodi politiku dvostrukih standarda, što dokazuje i primjer uvođenja taksi iz Prištine, na šta je Evropa prvo ćutala, a potom “stidljivo reagovala”.

On kaže da EU ima mogućnosti da reaguje na ozbiljniji način i kaže Prištini da sa ovakvim ponašanjem evropska perspektiva ne postoji.

Vulin primjećuje i da cijela Evropa ćuti dok se pravi velika Albanija i dodaje da je “igranje sa tim” jako opasno.

Kada je riječ o vojsci Kosova, Vulin smatra da nije pitanje čija je vojska jača, već je sporna namjera – pokazivanje da se spremaju za nekakav sukob koji Srbija ne želi.

“Srbi ne treba nikad i ni na koji način da pristanu na ucene i postanu deo te formacije, jer svako ko uđe u tu formaciju mora da zna da će jednog dana biti upotrebljen protiv svoje braće, svojih komšija, svojih sunarodnika, ni protiv drugog”, upozorava Vulin.

Odgovarajući na pitanje o vraćanju vojnog roka, Vulin ističe da je to vrlo kompleksna stvar i da treba detaljno procijeniti koji su pozitivni, a koji negativni efekti.

Kosovski predsjednik Hašim Tači smatra da su planovi o razmjeni teritorija sa Srbijom najbolja mogućnost da se napreduje ka članstvu u EU i NATO.

“Sporazum bi doneo veću stabilnost i mir u regionu. Kosovu bi to omogućilo prijem u EU i NATO”, rekao je Tači, koji je boravio u Beču, agenciji APA.

On je istakao da neće biti nikakvih etničkih granica, već da će, kako je rekao, “dve zemlje” ostati multietničke.

Prema njegovim riječima odgovarajući sporazum bi značio da između njih više nikada neće doći do rata.

“Građani bi živjeli bolji život, jer bi sporazum poboljšao i ekonomsko stanje, došlo bi do stvaranja više radnih mesta i granice bi se otvorile”, objasnio je Tači ističući da je uzor “evropski model”.

Šanse za postizanje uspješnog dogovora, prema njegovom mišljenju, su nikada bolje, jer EU i SAD podržavaju planove.

“Novina je da bi i Rusija bila spremna da podrži sporazum, koji bi dvije strane prihvatile”, tvrdi Tači.

On je istakao da je zbog toga važno da se iskoristi aktuelni trenutak kako bi se postigao sporazum koji bi bio izbalansiran i uzeo u obzir interese obje strane.

“U prošlosti takva velika spremnost nije postojala. Ako ne budemo iskoristili ovu šansu onda će nas zbog toga naše stanovništvo narednih decenija kunuti”, ukazuje Tači.

Sporazum, prema njegovim riječima, ne treba samo da iznova reguliše tok granice.

“Ne radi se samo specifično o razmjeni teritorija, već i o mnogim drugim aspektima”, objasnio je on.

Tači kaže da sporazum treba da bude sveobuhvatni, koji treba da se bavi i drugim pitanjima kao što je i pitanje nestalih soba u ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Sporazumom, takođe, treba regulisati i kulturno nasljeđe Srba na Kosovu. Biće, kako najavljuje, i reči o ekonomskom razvoju, kao i o onim temama koje su i dalje otvorene između Prištine i Srbije.

“Sporazum treba konačno da riješi problem i ne treba da bude samo privremena solucija”, podvukao je on. Tači je odbacio optužbe da se zalaže za “veliku Albaniju”.

“Neće biti nikakve ‘velike Albanije’, kao što neće biti ni ‘velikog Kosova’. Umesto toga težimo ka integraciji regiona u evropski prostor”, objasnio je on. Kada je reč o transformaciji Kosovskih bezbjednosnih snaga u kosovsku vojsku, Tači je rekao da se radi o opravdanoj odluci suverene države.

“Odlučio sam na osnovu želje građana Kosova. Vojska je multietnička i treba zajedno sa drugim zemljama, kao i sa Srbijom i drugima u regionu da se bavi obezbjeđenjem mira. Naša greška je bila što nam je trebalo previše vremena. To je odavno trebalo učiniti”, smatra Tači.