Dodik: Na sjednici sam tražio razrješenje određenog broja bh. ambasadora

0

Milorad Dodik, predsjedavajući Predsjedništva BiH, rekao je nakon sjednice članova Predsjedništva BiH, da su on i hrvatski član Predsjedništva Željko Komšić tražili da se smijeni određeni broj ambasadora BiH.

Dodik je naglasio da je sjednica bila efikasna, te da su usvojili zajedničku izjavu o evropskim integracijama.

Na dnevnom redu sjednice se našlo više od deset tačaka.

Na sjednici je bilo riječi o migrantima, a Dodik je kazao da je u BiH do sada ušlo više od 23.000 migranata.

“Zaključili smo da se migrantima neće dati pravo azila, te želimo da na taj način spriječimo probleme”, kazao je Dodik.

On je rekao da se na sjednici razgovaralo i o sporazumima, a jedan od njih je i Sporazum o energetskoj efikasnost sa institucijama Evropske unije, kako bi se modernizovali i obezbijedili bolji uslovi.

Govoreći o razrješenju određenog broja ambasadora, Dodik je rekao da će za sedam dana pripremiti informacije o tome i pripremiti imenovanja za one koji budu razriješeni.

“Donijeli smo zaključak da pozovemo predsjednike iz bivših jugoslovenskih republika u posjetu. Takođe, dogovoreno je da prihvatimo pokroviteljstvo za biznis forum. Ja sam predlagao zaključak o izmjeni Poslovnika o radu Predsjedništva, ali to nisu prihvatili ostali članovi Predsjedništva BiH. To pitanje će biti pokrenuto u Parlamentarnoj skupštini BiH”, rekao je Dodik.

Dodik je kazao i da je odbijen memorandum koji je potpisao ambasador u Australiji da bi za svoje članove porodice omogućio neke benifite.

Na pitanje novinara da li je formiranje Ministarstva za evropske integracije u RS ustavno, Dodik je odgovorio da RS ima vidljivo mjesto u evropskim integracijama, te da RS ima 72 odsto ovlaštenja kada je riječ o integracijama.

Na pitanje novinara kada se tačno nastavljaju konsultacije, Dodik nije odgovorio, ali je kazao da će najvjerovatnije u iduću srijedu biti poznata imena za sastav Vijeća ministara BiH.

Na konferenciji za novinare nakon sjednice Predsjedništva BiH u Sarajevu, Dodik je rekao da su neke političke partije već dostavile svoja mišljenja i prijedloge o kandidatu za predsjedavajućeg Vijeća ministara.

“Iduće sedmice biće obnovljene konsultacije o kandidatu za predsjedavajućeg Savjeta ministara, a jedan broj stranaka već je pisanim putem dostavio svoj stav o tome”, dodao je Dodik.

Zahvalio se Komšiću i Šefiku Džaferoviću, bošnjačkom članu Predsjedništva, što su pristali da se iz sale u kojoj je održana sjednica ukloni jedna zastava, a koja prema njegovom shvatanju predstavlja FBiH.

nezavisne

AP o vojsci Kosova, mogućem odgovoru Srbije, NATO

0

Američka agencija Asošijeted pres objavila je opširan tekst o planu Kosova da formira vojsku u kojem detaljno analizira moguću reakciju Srbije, stav NATO, a postavlja i pitanje legitimiteta tog poteza Prištine.

Očekuje se, kako se navodi, da će kosovski paralament u petak odobriti nacrt zakona o transformaciji postojećih paravojnih snaga poznatih kao Kosovske bezbjednosne snage (KBS), koje broje 4.000 pripadnika u širu, lako naoružanu vojsku.

Dugotrajne tenzije su porasle i nakon što je Priština podigla takse na 100 odsto za srpsku robu kao očiglednu odmazdu na to što je lobiranje Srbije spriječilo pokušaj Kosova da uđe u Interpol.

Približavanje Kosova formiranju regularne vojske dovoljno je naljutilo Srbiju da govori o vojnoj intervenciji, piše AP.

Dok Srbija vjeruje da je glavni cilj predložene vojske zauzimanje i etničko čišćenje sjevera Kosova naseljenog Srbima, prištinski zvaničnici to negiraju.

Uz upozorenje na moguću vojnu intervenciju srpska premijerka Ana Brnabić je prošle nedjelje rekla da se nada da “nikad nećemo morati da upotrebimo našu vojsku” ali da je to “trenutno jedna od opcija na stolu”.

AP postavlja pitanje koliko je ozbiljna srpska prijetnja, ocjenjujući da je to, po svoj prilici, “prazna pretnja”, i dodaje da je krajnje neverovatno da će Srbija preduzeti vojnu akciju, iako je “pojačala svoje zveckanje oružjem”.

To bi, dodaje se, izazvalo direktnu konfrontaciju sa oko 4.600 mirovnjaka NATO, uključujući američke vojnike stacionirane na Kosovu od 1999. To bi takođe skoro sigurno izazvalo sankcije Zapada i izolaciju Srbije, dodaje AP.

Bez obzira na prisustvo NATO na Kosovu, Srbija ima mnogo snažniju vojsku – skoro 30.000 profesionalnih vojnika u poređenju sa 5.000 u novoj kosovskoj vojsci.

Rusija je nedavno naoružala Srbiju borbenim avionima i tenkovima, ali bombardovanje 1999. uništilo je vojne kapacitete zemlje koj su zanemarljivi u poređenju sa onim Alijanse, navodi AP.

Objašnjavajući poziciju NATO, agencija podsjeća da generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao da plan o kosovskoj vojsci stiže u pogrešno vrijeme, da je protiv saveta mnogih saveznika NATO i da može imati negativne posledice po perspektivu Kosova za eventaulno pridruživanje Alijansi i Evropskoj uniji.

Ako Kosovo nastavi, rekao je Stoltenberg, “NATO će morati da preispita nivo svog angažovanja sa Kosovskim bezbjednosnim snagama”, podsjeća AP.

Kada je riječ o pojedinostima, agencija navodi da bi nova kosovska vojska imala godišnji budžet od 98 miliona evra, 5.000 vojnika naoružanih lakim pešadijskim naoružanjem i 3.000 rezervista.

Kosovski zvaničnici kažu da će ona biti angažovana u operacijama reagovanja na krize i civilne zaštite što, ističe AP, u suštini već rade postojeće paravojne snage – Kosovske bezbjednosne snage.

Na pitanje koliko je legitiman ovakav potez, AP ukazuje da rezolucija 1244 Savjeta bezbjednosti UN precizira da je Kosovo pod nadležnošću UNMIK-a dok su za bezbjednost zaduženi mirovnjaci predvođeni NATO.

NATO i SAD su pomogli obuku trenutnog KBS. SAD podržavaju formiranje nove vojske kroz dug proces koji vodi ka multietničkoj zastupljenosti, počev od promjene Ustava u kojem se ne pominje armija.

Ovo bi, međutim, zahtjevalo podršku srpskih poslanika koji se tome snažno protive, navodi AP.

U tekstu se ističe i dva faktora – ruski i američki. Rusija snažno podržava Srbiju “svog jedinog pravog saveznika u Evropi” i smatra da formiranje kosovske vojske može dovesti do najtežnih posljedica ne samo po Srbe u regionu, već i za bezbjednost cijelog Balkana.

“Ali nije vjerovatno da će se Moskva pridružiti Srbiji u bilo kakvoj vojnoj akciji protiv NATO na Kosovu. Štaviše, ruska vojska nema realan pristup Srbiji i Kosovu koji su praktično okruženi državama članicama NATO”, ističe AP.

Kada je riječ o američkom faktoru, agencija napominje da je predsjednik Donald Tramp pokazao malo interesovanje za tenzije na Balkanu, ali ocjenjuje i da je Kosovo zapravo američki protektorat zahvaljujući bivšim administracijama Klintona i Buša koje su mu pomogle da dobije nezavisnost.

SAD imaju oko 600 vojnika na Kosovu i bilo koji srpski napad bi vjerovatno naišao na žestok odgovor, navodi AP.

Na pitanje šta slijedi, u tekstu se konstatuje da Srbija odbija da učestvuje u dijalogu u Briselu dok Priština ne opozove takse, a da kosovska vlada kaže da neće ukinuti tarife sve dok Srbija ne prizna državu Kosovo.

“Trebaće puno međunarodnog lobiranja da se restartuju razgovori koji su ključni za obje zemlje u njihovim nastojanjima da se pridruže EU”, zaključuje AP.

tanjug

Makron sazvao hitan sastanak, Francuska traži napadača

0

– Francuski policijski zvaničnici identifikovali su osumnjičenog kao Šerifa Šekata (29) da je izvršio napad na Božićnom vašaru u Strazburu.

Tom prilikom ubio je troje ljudi, a ranio najmanje 14.

Osumnjičen da je izveo napad u Strazburu u utorak uveče uzvikivao je “Alahu akbar” (Bog je veliki) dok je pucao, izjavio je pariski tužilac Remi Hajc.

“S obzirom na metu, njegov način operisanja, njegov profil i svedočenja onih koji su ga čuli kako uzvikuje “Alahu akbar”, antiteroristička policija je pozvana na akciju”, rekao je on danas novinarima, prenosi Rojters.

Više od 600 pripadnika snaga bezbjednosti uključeno je u srijedu u lov na osumnjičenog, a pomažu im granični policajci Njemačke.

Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je hitan sastanak u predsedničkoj palati u Parizu u vezi sa jučerašnjim napadom u Strazburu u kojem je ubijeno najmanje dvoje, a povrijeđeno još desetak ljudi.

Sastanku savjeta odbrane prisustvuju i vrhovni vojni zvaničnici, kao i članovi vlade, uključujući premijera i ministre odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova.

Oni će razgovarati o napretku istrage, ali i drugim bezbjednosnim merama pošto je vlada digla nivo uzbune u celoj zemlji i poslala policijske snage u Strazbur u potragu za osumnjičenim, navodi AP.

U međuvremenu, portparolka nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova saopštila je da Njemačka nema informacije koje bi ukazivale da muškarac koji je osumnjičen za napad na Božićni vašar u Strazburu ima islamističku pozadinu.

Francuski državljanin koji je osumnjičen za sinoćni napad u centru Strazbura bio je u zatvoru u Njemačkoj 2016. i 2017. godine zbog krađe, a u Francusku je deportovan 2017, saopštila je portparolka nemačke kriminalističke policije BKA.

Ona je navela da je osumnjičeni 29-godišnji francuski državljanin poznat francuskim vlastima kao radikalizovani islamista.

Rekla je i da njemačke vlasti blisko sarađuju sa francuskim zvaničnicima, dok se nastavlja potera za napadačem, koga su francuske vlasti identifikovale kao Šerifa Šekata.

Motivi napada, izvedenog u Strazburu u utorak nešto pre 20:00 sati, još nisu utvrđeni, ali je Sektor pariskog tužilaštva za borbu protiv terorizma pokrenuo istragu za “ubijanje i pokušaj ubijanja u vezi sa terorističkim poduhvatom” i “zločinačko terorističko udruživanje”.

Francuska vlada je podigla nivo bezbjednosti na “vanredan u slučaju napada”. Osumnjičeni je u bjekstvu otkako je utorak uveče izveo napad na Božićni vašar u centru Strazbura, a pet osoba je privedeno u okviru istrage o ovom napadu, izjavio je danas državni sekretar francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova Loran Nunjez. On je radiju Frans-enter rekao da je napadač možda pobjegao u susjednu Njemačku.

Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastane juče se vratio u Pariz iz Strazbura u kojem je nadgledao policijske operacije.

Njemačka vlada saopštila je da je pojačala kontrolu granice s Francuskom posle napada u Strazburu, ali da nije promenila nivo prijetnje u Njemačkoj.

Portparolka ministarstva unutrašnjih poslova Eleonore Peterman rekla je da nema razloga da se ljudi klone božićnih bazara u Njemačkoj.

Jedan takav božićni bazar u Njemačkoj je bio meta terističkog napada prije dvije godine. Ministarstva unutrašnjih poslova i pravde su navela da njemačke vlasti nemaju informacije o vezama napadača, koji je bio u zatvoru u Nemačkoj zbog pljačke, i islamskih ekstremista.

Osumnjičeni, koji je juče ubio najmanje dve osobe i ranio desetak u Strazburu, osudjen je u Nemačkoj 2016. i navodno deportovan u Francusku 2017. Peterman je rekla da je njemu uskraćena sloboda kretanja unutar Evropske unije.

Generalni sekretar Savjeta Evrope Torbjorn Jagland izrazio je saučešće građanima Strazbura, kao i solidarnost sa Francuskom povodom terorističkog napada .

“Dozvolite mi da izrazim moju punu podršku francuskim vlastima koje nastavljaju da rade sve što mogu da zaštite ljude koji ovdje žive, međunarodnoj zajednici i građanima širom Evrope koji dolaze da posjete ovo istorijsko mjesto”, navedeno je u saopštenju Kanceraije za medije Saveta Evrope.

Kako je naveo Jagland, u momentu kad se pomislilo da broj terorističkih napada opada jučerašnje ubistvo služi kao bolno upozorenje da prijetnja terorizmom u Evropi ostaje akutna i da napadi mogu da se dogode bilo kad.

“Zbog toga moramo da budemo jasni i odlučni u našoj borbi protiv terorizma i uzrocima terorizma”, poručio je Jagland, dodajući da ono je to što radi Savjet Evrope kako bi se sprečila radikalizacija važno, kao i borba protiv ekstremizma.

U centru Strazbura, u blizini Božićnog vašara, u utorak uveče došlo je do oružanog napada u kojem su ubijene tri osobe, a 13 ljudi ranjeno, među kojima šestoro teško, dok je napadač u bjekstvu.

agencije

Učitelj Sibinčić iz Kulaša majstor za “kraljevo kolo”

0

Prnjavor – Prosvjetni radnici i supružnici Milenka i Božo Sibinčić iz prnjavorskog sela Kulaši, osim što se svakodnevno prisjećaju decenija provedenih u učionicama, penzionerske dane provode nastupajući u folklornom društvu i uživajući u narodnoj tradiciji.

Dok su još bili aktivni u prosvjeti, učeći brojne generacije mališana iz tog prnjavorskog sela, Sibinčići su planirali kako da organizuju život tokom penzionerskih vremena. Uz podizanje dvoje djece, odlučili su da se posvete folkloru. Milenka ne nastupa, ali je uvijek uz Božu, bodri ga i nepresušna je podrška svojoj djeci koji su takođe aktivni folkloraši.

– Volimo da smo u pokretu, da igramo, pjevamo i veselimo se. Uključio sam se u aktivnost sekcije veterana, a moja omiljena igra je “Kraljevo kolo”. Već na prve taktove prosto me nosi ta želja da zaigram. Probudi se nekakav unutrašnji damar, pa noge same krenu u skladnom ritmu. Uz sve to, družimo se i sa mladima i uvijek smo spremni da im pružimo poneki koristan savjet – priča Božo.

Svojih 69 godina Božo uspješno nosi, radujući se svakom novom nastupu. Igra u KUD “Pronija” iz Prnjavora i do sada je imao na desetine nastupa, koji su redovno nagrađivani dugotrajnim aplauzom.

– Pitaju me do kada ću igrati. Odgovor je jednostavan – dok me noge služe. Kod kuće smo se dogovarali i zaključili da bismo oproštaj od pozornice mogli da priredimo u februaru i to na “Danima mimoze” u Herceg Novom, gdje će nastupati i naša “Pronija”. I kada se povučem, Sibinčići će biti prisutni na sceni, jer su tu kćerka, sin i unučad – veli najrazigraniji stanovnik Kulaša.

Sibinčići  u selu  važe i za omiljene komšije, koje su ostale u dragoj uspomeni svih onih koji su se školovali u mjesnoj osnovnoj školi. I danas se veoma rado prisjećaju tih dana i sa ushićenjem o njima govore.

Nakon što su 1973. godine sklopili brak, prvo radno mjesto imali su u učionicama male škole u hercegovačkom selu Prašac. Nova prosvjetarska stanica bilo je prnjavorsko selo Grabik Ilova, nakon čega su penziju dočekali u Osnovnoj školi “Ivo Andrić” u Kulašima. Stekli su dvoje djece, Ljubišu i Natašu, koji su takođe prosvjetni radnici. Božo i Milenka najduže su radili u Kulašima, pa ih za ovo selo vežu i najdraže uspomene. Sjećaju se vremena kada nije bilo lako i jednostavno učiteljevati na selu.

– Stan koji nam je tada bio na raspolaganju nije imao vodu, niti  kupatilo, a često smo bili i bez struje. Vodu smo morali donositi sa obližnjeg izvorišta. Za smještaj smo dobili renoviranu baraku, koju su nekada koristili radnici koji su gradili prugu Banjaluka-Doboj, kroz naše selo. Nije bilo govora da se smjestimo u Prnjavoru, od koga smo udaljeni petnaestak kilometara. Zamisao nadležnih bila je da prosvjetari moraju da žive u blizini škola u kojima su radili – sa sjetom priča Milenka.

Uspomene

Penzionera  Milenke i Bože često se sjete njihovi nekadašnji učenici koji su se razišli po svijetu. Mnogo ih je u Sloveniji, ali i u zemljama zapadne Evrope, gdje žive i rade. Svaki dolazak u zavičaj koriste da posjete i svoje nekadašnje učitelje i da se prisjete svih onih lijepih vremena provedenih u učionicama škole u Kulašima. Vole Božo i Milenka da prebiraju i po starim, crno-bijelim fotografijama sa svojim đacima, raspitujući se kakvi su ljudi i radnici.

B.R. – Glas Srpske

JU Dječiji vrtić “Naša radost” Prnjavor Poštovani roditelji i mali drugari,

0
S obzirom da je decembar mjesec praznika i humanosti naša ustanova je pokrenula akciju prikupljanja slatkiša za one koji najviše zaslužuju a to su DJECA

Ispred svake naše učionice (vaspitnih grupa) biće izložene kutije gdje možete ostaviti slatkiš.
Slatkiše ćemo prikupljati do Svetog Nikole (19.12.) a zatim ćemo ih proslijediti u naš Crveni krst. Veliki drugari iz Crvenog krsta potrudiće se da svi slatkiši pronađu svoje mjesto ispod jelkica naših najmlađih drugara.

Budimo humani i podržimo akciju!

Bitka o kojoj priča internet: Čopor hijena napao lava, a onda je došao njegov brat

0

Legendarni istraživač, Sir David Attenborough već decenijama donosi detalje i prizore prirode koji mnogi od nas – uživo – skoro sigurno neće imati priliku vidjeti.

Posljednjih godina, prateći napredak tehnologije, legendarni glas i BBC donijeli su nam neke od spektakularnih serija, od kojih neke nose titule “najboljih ikada!” Planet Earth, i prva i druga sezona, zašravo su najbolje ocijenjene serije uopće na IMDb-u.

A, sad su ponovo razdrmali gledateljstvo serijom Dynasties, zbog koje mnogi tvrde da su bili na rubu srčanog udara.

Posljednja epizoda donijela je scenu o kojoj danas priča cijeli internet, a radi se o žestokom napada čopora hijena na usamljenog lava.

Scene su nemilosrdne, baš kakva i jeste Majka Priroda, a nakon par minuta žestoke napetosti i kad smo pomislili da od kralja džungle neće ostati ništa, u kadar je ušao njegov brat koji je čuo urlike napadnutog lava i kvota na kladionici se drastično okrenula.

Pogledajte snimak koji je već pogledalo jedanaest miliona ljudi:

Izvor: radiosarajevo.ba

Милојевић: Много смо научили

0

Тренер фудбалера Црвене звезде Владан Милојевић после пораза од Пари Сен Жермена рекао је да је учешће у Лиги шампиона прелепо искуство за све и да је поносан на начин на који је клуб представљао Београд и Србију.

“Много ће нам значити ово за нека наредна европска такмичења. Видели сте, свака грешка на овом нивоу се кажњава. У првом полувремену нисмо били довољно храбри, на старту другог јесмо, па смо дали гол, али одмах потом примили погодак који никако не би смели”, рекао је Милојевић на конференцији за медије и још једном се захвалио навијачима на сјајној подршци.

Милојевић је додао да је привилегија било бити део “групе смрти” са Ливерпулом, Наполијем и ПСЖ-ом и да би опет изабрао исто.

“Све екипе су јаке, међу најјачим у Европи и после сваке утакмици смо излазили бољи. Све три екипе заслужују да иду даље и зато нам је много значило да осетимо њихову моћ и тако и сами напредујемо”, истакао је Милојевић.

Тренер Пари Сен Жермена Томас Тухел прво је изразио саучесће породицама жртава напада у Стразбуру, а потом је анализирао утакмицу.

“Веома сам задовољан, осим у првих 15 минута другог полувремена смо доминирали и били бољи ривал. У преосталих 75 показали смо и квалитет и менталну тимску снагу. Посебно након примљеног гола, брзо смо се вратил, постигли гол, што није лако против тима као што је Црвена звезда и у оваквом амбијенту”, поручио је Тухел и констатовао да није било лако проћи изузетно тешку групу.

Додик: Ко гарантује за депозите Централне банке у Дојче банци?

0

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да је Централна банка БиХ држала депозите у Дојче банци, у којој 150 инспектора провјерава могуће незаконитости, те запитао да ли су ти депозити заштићени и да ли неко за њих гарантује.

“Нико на то не реагује. Може ли неко да гарантује да та банка може да настави своје пословање. Имамо ли депозите у тој банци и гарантује ли нам Њемачка влада те депозите или не гарантује нико? Може се десити да веома брзо банка падне. Нико неће на ту тему да разговара”, изјавио је Додик новинарима у Источном Сарајеву.

Додик је нагласио да би нормално било да новац који се депонује у страним банкама Централна банка емитује различитим ниовима, да ентитети узму за изградњу ауто-путева и дају Централној банци камату од један одсто.

“То је за нас веома повољно, а Централна банка има сигурност да ће то сигурно наплатити. Нема сигурнијег клијента од органа власти. Никад неће пропасти државни органи”, појаснио је Додик.

Према његовим ријечима, Централна банка пласира средства у банке које су сумњиве, а те банке, на бази депозита који је орочен, пласирају и купују обвезнице покрајина у Њемачкој које праве ауто-путеве.

“А ми треба да идемо код комерцијалних банака и задужујемо се од три до пет одсто за камате. То је сулудо. Има ли неко ко хоће да разговара у БиХ о тој теми? Ја то говорим пети пут”, додао је Додик.

Он је подсјетио да је предлагао да роба која се увози, прије свега из ЕУ, ако има веће подстицаје, треба то да буде наплаћено на граници да би била заштићена производња у БиХ.

“Нико на то не реагује него се чека шта ће да каже неки од амбасадора, а Савјет министара уопште се не бави тим питањима”, нагласио је Додик.

1...2.7392.7402.741...4.590Stranica 2.740 of 4.590