Ubjedljivo najbolji slatkiši i nama svakako omiljeni su oni koji se brzo i lako spremaju i ne zahtjevaju neku posebnu kulinarsku vještinu koja će vas satima zarobiti pored šporeta.
Jedan od takvih recepata je i današnji – jednostavni čokoladni kolač koji se sprema od samo 3 sastojka!
Sve je tu: čokolada za ukus, samo tri sastojka za više novca u vašem novčaniku i brza priprema koja vam ostavlja dan za uživanje sa dragim osobama.
Pogledajte uputstvo i saznajte kako se priprema ova nevjerovatno laka poslastica!
Potrebni sastojci:
175 g crne čokolade
7 jaja,
140 g maslaca
Priprema:
Rernu uključite na 130oC i ostavite da se zagrije. Kalup za tortu obložite pek papirom. Čokoladu izlomite na kockice i otopite na pari. Pred sam kraj, kada je čokolada rastopljena, umiješajte na kockice isječen maslac, mješajte dok se ne rastopi.
Odvojite žumaca od bjelanaca, pa u posebnoj posudi pjenasto umutite žumanca. Lagano mješajući, kašiku po kašiku im dodajte ohlađenu smjesu čokolade i maslaca. U drugoj posudi ulupajte čvrst snijeg od bjelanaca, i na isit način ga dodajte u prethodno pripremljenu smjesu. Lagano mješajte dok smjesa ne postane kompaktna.
Smjesu izlijte u pripremljeni kalup i pokrijte alu folijom. Kalup stavite u veću posudu za pečenje (plah ili tepsiju, pa je napunite vrućom vodom do pola kalupa. Pecite 25 minuta. Nakon pečenja, tortu ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi, pospite šećerom u prahu, isjecite toplim nožem i poslužite uz slatku pavlaku ili svježe voće.
На пијаци „Земун“ одржано је такмичење за избор најтеже бундеве, као и најлепше уметничке фигуре направљене од бундеве. Награђени Ђорђе Маринчев и Марија Ракић.
Ђорђе Маринчев, закупац тезге на пијаци „Скадарлија“, победник је такмичења у категорији најтежа бундева и освојио је ваучер у виду једномесечног бесплатног коришћења тезге.
Према избору стручног жирија ЈКП „Градске пијаце“, прво место у категорији најлепша уметничка фигура од бундеве, припало је закупцу тезге на пијаци „Скадарлија“, Јелени Стојанов, коју је представљала сестра Марија Ракић, наводи се у саопштењу.
„У јесен, на тезгама београдских пијаца можете наћи велики број бундева, различитих облика и боја. Пољопривредни произвођачи, закупци тезги на пијацама, потрудили су се да од бундеве направе разне специјалитете, праве уметничке скулптуре и представили су најтеже бундеве из својих башта“, истакла је Марија Бошњаковић, руководилац Службе маркетинга и односа са јавношћу.
Организовањем оваквих врста манифестација, истиче Бошњаковићева, ради се на афирмацији произвођача и аутентичних производа, а истовремено се награђује њихов труд и креативност.
„Пијаце су постале места занимљивих сусрета и забаве, али нису изгубиле основну улогу, а то је да снабдевају суграђане здравим и висококвалитетним намирницама“, објаснила је Марија Бошњаковић.
Током такмичења, као и у данима викенда 3. и 4. новембра, Омладински трг пијаце „Земун“ биће и нова дестинација каравана зимнице, који из недеље у недељу окупља све већи број пољопривредних произвођача, у чијем асортиману се могу наћи разне врсте ајвара, џемова, салата, компота.
Сви присутни суграђани имали су прилике да током трајања манифестације уживају у дегустацији сланих и слатких специјалитета од бундеве, као и у звуцима гитаре, у извођењу уметника Боривоја Ескића.
Tek kada ih pogledate odraslim očima, shvatite koliko su poučni i duhoviti
Elsa i Ana, patrolne šape, Maša i njen medved obeležiće detinjstvo današnjih mališana. U pogledu animacije ti su crtaći mnogo napredniji od onih uz koje su rasle njihove mame i tate, ali oni se i dalje kunu u maštu i humor 80-ih i 90-ih godina, kao i u legendarni crtani u 19.15.
Ovo su neki od crtaća uz koje su odrastali današnji milenijaci. Ako smo zaboravili neki, podsetite nas u komentarima.
NEGDE U ZEMLJI SNOVA
Retko ko nije plakao uz ovaj crtać, a danas ne zna za scenu “Umočiću“. Brat i sestra, toliko siromašni da dele i tvrdu koru hleba, u snu odlaze na jedno čarobno mesto u kome ne moraju da nose rite i mogu da jedu koliko im duša hoće. Ovo je crtać koji je čitave generacije učio o dobroti, skromnosti, plemenitosti, tome da tamo gde ima sloge i ljubavi, biće i novca.
VUK VUČKO
Vuk Vučko i vučić Žućko zapravo su nastali u Americi početkom 1960-ih godina, ali su se na srpskim televizijama mogli da nađu i u 21. veku. Vučko je sa lakoćom i izvesnim nemarom pokušavao da bude pametniji od drugih, kako bi sebi i Žućku obezbedio besplatan smeštaj ili hranu. Njegova uglađena prevrtljivost zasmejavala je klince i učila ih da kasnije vole filmove o mnogo komplikovanijim podvalama.
TOM I DŽERI
Priznajte, bar jednom vam je bilo žao što Tom nije uhvatio Džerija. Ne zato što je preslatki miš to zaslužio, nego zato što nam je i jadni Tom toliko prirastao za srce, da nije moglo da nam ga ne bude žao. Mačkove ideje kako da uhvati svog cimera Džerija, sa kojim živi u istoj kući, gledali smo širom otvorenih očiju i umirali od smeha kada bi se Tom redovno upeljtao u sopstvenu zamku. Bilo je smešno i kada bi ga dve punačke noge ispod kecenje i preteći kažiprst glasno grdili. Vremena su se menjala pa je crnjkinja kojoj nikada nismo videli lice izbrisana iz crtaća, no i ona je, svejedno, bila deo našeg odrstanja.
PTICA TRKAČICA I KOJOT
Podsećajući na Toma i Džerija, Ptica Trkačica i Kojot svakodnevno se bore jedno protiv drugog. Unepreglednoj pustinji Kojot non-stop smišlja sve složenije načine da uhvati i pojede pticu, koja njegovu pamet, baš kao Džeri, stalno porazi svojom prirodnošću ili time što uoči tu jednu grešku koju je prevideo. I ono njeno “mi-mip”. Legendarno.
Pričalo se kako je neki milioner platio timu koji je crtao ovaj crtać da naprave jedan u kome ju je Kojot uhvatio. Toliko ga je nervirala. Da li biste voleli da pogledate taj film?
CIPELIĆI
Šu, šu, šu pipl… Priznajte da ovo pevušite na sam pomen Cipelića. Pre Voćkica naučili su nas da volimo crtaće u kojima su junaci stvari. Nanulina, Popka Bebić, Gilda van Klompić, Šunjalo, Pirueta, Čarli, Šljapko Lokvić, Skituljko, Devetar Cokulić, Milek Čizmić likovi su koje smo svi znali. Koji vam je bio omiljeni?
ĐOLE PROLEĆE
Svako smo proleće dočekali uz ovaj raznobojni, veoma maštoviti crtani. Kroz napore čovečuljaka, koji žive ispod zemlje, pokazuje se smena godišnjih doba i gomila boja koja zemlji oduzima belilo i pretvara je u nepregledni, plodni kolaž.
U originalu crtani se zove “To spring”, što je igra reči jer znači i “Proleću”, ali i “ustati” ili “pokrenuti se”, što je upravo ono što patuljci moraju da urade kako bi jedno godišnje doba smenilo drugo. Naravno, tmurni oblak koji predstavlja zimu im to znatno otežava.
PERA DETLIĆ
Kada se spomene ime Pere Detlića, svi će se prvo setiti njegovog simpatičnog smeha i onog lupkanja kada kljuca drvo, a piljevina samo leti. Ako ste odgledali sve epizode, a nije vam dosta neuhvatljive ptičice, početkom ove godine izašao je igrani film.
MORNAR POPAJ
Jedina osoba koja je mogla da nas natera da jedemo spanać kao deca. I nas, i naše roditelji, a i bake i deke, jer je jedan od najčuvenijih mornara na svetu nastao kao reklama za konzervirani spanać pre 99 godina! Kao crtać predstavila ga je Beti Bup u epizodi “Beti Bup sreće mornara Popaja” i otada ga obožavamo. I njega i Olivu, i Kiću, i Peru Žderu a čak smo i preko lika Badženaučili da prepoznamo nasilnike.
ŠAŠAVA DRUŽINA
Duško Dugouško, Patak Dača, Tviti, mačak Silvester, Tasmanijski đavo, Gica Prasić, petao Sofronije, bakica, Pepe le Tvor, Elmer Davež, Marsovac Marvin, Sima Strahota i mnogi drugi bili su crtaći mnogo, mnogo godina. “Šefe, koji ti je vrag?”, Duškova čuvena rečenica dok gricka šargarepu nesvesno nas je učila i da zdravo jedemo, i da mirno rešavamo konflikte.
Ko ih je voleo, gledao je i “Svemirski basket” barem 10 puta. A uskoro nam stiže i nastavak, bez Džordana, a sa Lebronom Džejmsom, ali i svim omiljenim nacrtanim košarkašima.
VITEZ KOJA
Ovaj crtani govori o kornjači superheroju, Vitez Koji, i njegovom vernom drugu Mlati Zamlati, čupavom belom psu. Kada se neko nađe u nevolji, samo pozove telefonom i kaže ”Centrala, mogu li dobiti Vitez Koju?”. Simpatični heroj svoju akciju otpočinje uzvikom “Pokret!”. Glavno oružje mu je iskrivljeni mač, a čitava priča nastala je kao parodija na priče o vitezovima. Ovaj junak sa perom na glabi i krivim mačem spasava kraljice, kraljeve, princeze. Crtać nije bio mnogo gledan u svetu, ali ovde smo ga baš voleli.
BRZI GONZALES
Pre “Televise” deca 80-ih i 90-ih bili su naša veza sa Meksikom. Brzi Gonzales, najbrži miš u Meksiku, belo odelo, crvena marama, sombrero i uzvik “Andale! Ariba” nadmudrivao je mačka Silvestera i stalno trčkao kroz one šuplje sireve koje mi ovde nikako nismo imali. Ponekad bi morao da od mačke sačuva i svog rođaka, najsporijeg miša u Meksiku.
PORUČNIK DRAGULJČE
Poručnik Draguljče je zelenkasti pas u narandžastom mantilu koji se bori protiv kriminala. Toga dovodi u razne zanimljive situacije, a pored sitnog smeha i izbačene vilice prepoznatljiv je i po tome što vozi oronuli automobil koji se raspadne kad god zalupi vratima.
MIKI MAUS
Verujete li da je Miki nastao pre 90 godina? Avanture Mikija i njegove družine – Mini, Paja Patak, Baja Patak, Pata, Raja, Gaja, Vlaja, Pluton, Horacije… – pomno smo pratili i u crtaćima, i u stripovima, knjigama, filmovima, kvizovima. Miki Maus je verovatno najuticajniji proizvod Dizni univerzuma i njegovo zaštitno lice.
STUDENKO
Verovatno prva asocijacija na ovaj crtani jeste čuvena rečenica “Briga me za zimu, briga me za sneg, krzno mi je toplo, ja sam pravi medved”. Studenko je priča o neposlušnom mrkom medvediću koji beži od kuće uveren u to da mu hladnoća ne može ništa. On upada u nevolju iz koje ga izbavlja vilenjak, a medvedić se na kraju vraća majci i šalje poruku svojim gledaocima da se neposlušnost ne isplati. No, pustite pouku, sećate li se ledenica koje se pretvaraju u lizalice?
BETI BUP
Beti Bup je jedna od najprepoznatljivijih crtanih likova na svetu, a popularna je bila još 1930-ih godina. Specifična šminka, bob frizura, prepoznatljivi glas i “bup-up-a-dup” uzrečica napravili su od nje brend. Kada je pogledate odraslim očima, možda će vam se učiniti malo previše koketna za taj uzrast. Nekoliko epizoda ovog crtaća je tokom godina zabranjeno zbog prikazvinja konzumacije droge ili objektivizacije žene, ali da li ste kao deca umeli da primetite takve stvari?
Jesmo li zaboravili neki crtać? Koji smatrate da bi današnjim klincima bili zanimljivi da gledaju?
Niz humanitarnih akcija pokrenut je ovih dana u gradovima Unsko-sanskog kantona kako bi se prikupila sredstva za plaćanje troškova liječenja blizanaca Amara i Davuda Derviševića, koji su rođeni prije tri mjeseca na klinici u njemačkom gradu Tibingenu, gdje se i sada nalaze.
Prema riječima majke Dženane Dervišević, kako bi ih donijela na svijet preživjela je pravi pakao.
– Rođeni su s minimalnim šansama da prežive i s velikim zdravstvenim problemima, ali volja i želja da žive sve su pobijedile – kaže ona.
Dodaje kako je njena trudnoća tekla uredno sve do 22. sedmice, kada je počela osjećati bolove u stomaku pa je većinu vremena provodila u sjedećem ili ležećem položaju. Liječnici u Bihaću nisu mogli identifikovati u čemu je problem te je upućena u Sarajevo.
Ustanovljeno je kako se radi o TTS sindromu, odnosno o rijetkom poremećaju koji je vezan za nedostatak plodove vode, koji, ukoliko se ne liječi, može dovesti do smrti novorođenčeta. Za provjeru tačne dijagnoze i toga da li postoji način da se bebe spasu jedine opcije bile su Austrija ili Njemačka.
– Liječnici u Sarajevu su mi rekli da ne mogu spasiti bebe i da je jedina opcija da se prekine trudnoća kako bih ja ostala živa. Takvu odluku nisam mogla prihvatiti jer sam čula otkucaje srca svoje djece i rekla sebi da sve moram izdržati kako bi oni preživjeli – kaže majka.
Dodaje da su uspjeli dogovoriti pregled na klinici u Tibingenu i da je tamo, bez obzira na sve pokušaje ljekara da održe trudnoću, morala prijevremeno roditi.
– Mislila sam da sam izgubila bitku, da sam ostala bez svojih sinova. Kad sam se probudila, muž je stojao pored mene i rekao mi da su spasili naše bebe, ali da stanje nije baš najbolje – kaže Derviševićeva za Nezavisne novine.
Dodaje kako je Amar rođen sa 740, dok je Davud bio težak svega 580 grama i da su obojica bili u teškom stanju.
Blizanci su imali više komplikovanih operacija, jer im određeni organi nisu funkcionisali. Na kraju su uspjeli preživjeti pomoću aparata na koje su još prikopčani, a njihovo zdravstveno stanje je iz dana u dan bolje. Ono što opterećuje život porodice Dervišević su visoki troškovi liječenja, a prema riječima Dženaninog supruga Amira, oni trenutno iznose 270.000 eura.
Bračni par Dervišević pored blizanaca ima i dvogodišnjeg sina, a od supružnika jedino je Amir zaposlen. U pomoć ovoj porodici uključile su se brojne organizacije i humanisti, a svi koji žele da im finansijski pomognu mogu to učniti uplatom na žiro račun kod Rajfajzen banke: 19001238680.
Na stogodišnjicu oslobođenja Srbije u Velikom ratu, podsjećamo se priče o Momčilu Gavriću, najmlađem podoficiru u Prvom svjetskom ratu, koji je u bitku krenuo kao osmogodišnjak, nakon što su mu austrougarski vojnici pogubili cijelu porodicu.
Nakon što je ostao bez roditelja i sedmoro braće i sestara, pridružio se Šestom artiljerijskom puku Drinske divizije. Preživeo je albansku golgotu, a iz rata se vratio kao dvanaestogodišnji podoficir.
Upravnik Muzeja “Јadar” u Loznici Goran Vilić kaže da je preko 70 miliona vojnika bilo uključeno u taj ratni vihor.
“Samo je jedan Momčilo Gavrić, samo jedan slučaj da je vojnik imao samo osam godina kada je stupio u srpsku vojsku i pridružio se srpskim vojnicima, prokrstario sva ratiša od 1914. do 1918. godine”, ističe Vilić.
Momčilo Gavrić, sto godina nakon završetka rata, simbol je i sve dece koja su prerano izgubila svoje djetinjstvo. Slike hrabrog ali ranjenog i izgladnijelog dečaka obišle su svijet, a sam Momčilo dugo je i od svoje porodice krio životnu priču.
Njegov sin Branimir Gavrić sjeća ga se kao veoma skromnog čoveka.
“Kao takav će nam ostati dugom sjećanju. Ponosan sam ja i cijela familija Gavrića što nosimo njegovo ime i njegovo prezime”, kaže Branimir.
Najmlađi vojnik rođen je u selu Trbušnici kod Loznice, odakle je i krenuo u rat. Nakon ulice sa njegovim imenom, na obilježavanju stogodišnjice oslobođenja tog grada u Prvom svjetskom ratu, građani Loznice sačuvali su od zaborava njegov lik i djelo.
Velika dobrotvorka lejdi Pedžet, Momčila Gavrića nazivala je srpskim vitezom. Grci su mu podigli zlatnu ploču na Krfu, a francuski predsjednik Fransoa Miteran ga je odlikovao ordenom.
Dvadeset pet godina poslije smrti, ovaj heroj dobio je svoj prvi spomenik u Srbiji.
U Republici Srpskoj i Federaciji BiH danas će preovladavati promjenjivo do pretežno oblačno i suvo vrijeme, ali i dalje toplo za ovo doba godine sa temperaturom vazduha do 24 stepena Celzijusova.
Tokom dana će ponegdje na sjeveroistoku, jednom dijelu krajeva na istoku, kao i na jugu biti sunčanih intervala. Vrijeme će i dalje biti toplo iznad prosjeka, mada će temperatura vazduha biti u blagom padu, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Duvaće slab i promenjiv vjetar, tokom dana sjeverni, a u planinama sjeveroistočni.
Najviša dnevna temperatura vazduha od 16 do 21, na istoku i sjeveroistoku do 24 stepena Celzijusova, dok će u planinama biti dosta svježije.
Prema prognozi Federalnog hidrometeorološkog zavoda, jutros preovladava oblačno vrijeme sa maglom i niskim oblacima po kotlinama i uz riječne tokove.
Najsvježije jutros je bilo u Ribniku gdje je u 7.00 časova izmjereno sedam stepeni, u Šipovu, Livnu i Bugojnu osam, na Bjelašnici devet, na Sokocu, u Gacku, Mrkonjić Gradu, Krupi na Uni i Sanskom Mostu deset stepeni.
Srpski teniser Novak Đoković pobijedio je Hrvata Marina Čilića u četvrtfinalu Mastersa u Parizu (4:6, 6:2, 6:3).
Nije to bio blistav meč, bilo je grešaka sa obje strane, ali je srpski teniser imao više nerava kada se odlučivalo pa je zasluženo među četiri najbolja u glavnom gradu Francuske.
