Na pružnom prelazu u naselju “Zalužani” u Banjaluci ponovo je ostala podignuta rampa dok je voz prolazio
Inače, ovo nije prvi put da rampa nije bila podignuta na ovom pružnom prelazu, jer u posljednjih nekoliko dana slično se desilo još dva puta.
Vozačima se savjetuje oprez dok prelaze preko ovog pružnog prelaza.
Uzrok su kiše i nevrijeme u dijelu Slovenije i Hrvatske.– Sava od noćas naglo raste i nosi sve pred sobom. Njen vodostaj povećava se iz sata u sat. Ovdje je velika suša pa je zbog toga nagli porast vodostaja za nas iznenađenje – kaze Boris Rađen iz Gradiške koji na Savi provodi mnogo vremena. Ova rijeka od jutros nosi mnogo drveća i grana te smeća koje se zaustavlja ispod mosta i na obalama. Izvor:(SrpskaInfo)
U istraživanju je učestvovalo 1000 ispitanika, a primijenjena je tehnika usmenog intervjua, na osnovu unaprijed pripremljenog upitnika.
Populacija reprezentovana istraživanjem je definisana kao opšta populacija Republike Srpske, starija od 18 godina, a moguća greška je + – tri odsto.
Stanovnici Republike Srpske najviše vjeruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi (3,28 odsto), a potom predsjedniku Republike Srpske (2,83 odsto), Vladi Republike Srpske (2,77 odsto) i policiji Republike Srpske (2,7 odsto). Najmanje se vjeruje OHR-u (1,97 odsto), političkim partijama (2,29 odsto) i nevladinim organizacijama (2,31 odsto).
U odnosu na jun 2018. godine, u septembru se bilježi lagani rast povjerenja u Srpsku pravoslavnu crkvu, političke partije, predsjednika i Vladu Republike Srpske, kao i Predsjedništvo i Savjet ministara BiH.
Neznatan pad povjerenja građana zabilježen je jedino kod Policije Republike Srpske.
Generalno gledajući stanovnici Republike Srpske ne vjeruju mnogo institucijama, najveće povjerenje imaju u institucije Republike Srpske, a najmanje međunarodnoj zajednici, nevladinim organizacijama i institucijama na nivou Bosne i Hercegovine.
Istraživanje je realizovano u prvoj polovini septembra 2018. godine.
(frontal.ba)
Портпарол Института Милка Мрђа рекла је да је набављено и 1.600 доза комерцијалних вакцина, а за категорије које се желе вакцинисати према личном избору доза вакцине кошта 18 КМ.
Мрђа је навела да је Институт дистрибуисао вакцине домовима здравља у Српској.
Она је напоменула да је препорука вакцинисати се што прије, јер је након вакцинације потребно најмање двије седмице да се развије заштита.
Плаћања вакцинисања ослобођени су пацијенти на хемодијализи, дијабетичари који користе инсулинску терапију, они који су имали операције на срцу, дјеца лијечена од реуматске грознице са промјенама на срцу, те она обољела од цистичне фиброзе.
Плаћања вакцинисања ослобођене су и особе које болују од мишићне дистрофије и мултипле склерозе, пацијенти који су завршили хемиотерапију, ХИВ позитивне особе и обољели од сиде, као и лица са посебним потребама у колективном смјештају, те особе које болују од малигних болести након примљене терапије, као и здравствени радници на инфективним клиникама/одјељењима и јединицама интензивне медицине.
Taj put za mnoge od njih još uvijek nije završen.
Među njima su i Junus Zazai iz Avganistana i njegova nepokretna polusestra Durdana. Putujući “balkanskom rutom” Junuz je svoju sestru bukvalno nosio na leđima, ali su sada “zapeli” u Bosni i Hercegovini, te ne mogu da nastave svoj ka Francuskoj gdje su se zaputili.
Kako piše “Oslobođenje”, njih dvoje su deset puta pokušali da pređu granicu i uđu u Hrvatsku, odnosno na teritoriju EU, ali u tome nisu uspjeli. Kada ih graničari primjete Junus i Durdana nisu u stanju da bježe, pa budu vraćeni u hotel “Sedra” kod Cazina, gdje i danas borave sa drugim migrantskim porodicama.
“Mi smo pobjegli iz Avganistana, gdje je jako teško živjeti. Nema škole, nema posla, nema novca, nema hrane. Talibani i islamski ekstremisti su svugdje, to nije život za nas i mi želimo da odemo što dalje”, priča za pomenuti list dvadesetjednogodišnji Junus.
Kako dodaje, njihova destinacija je Francuska gdje žive roditelji nepokretne djevojčice. Junusovi roditelji su i dalje u Avganistanu, gdje vjerovatno s nestrpljenjem očekuju vijesti od sina.
Sa Junusom i Dardanom je i djevojčicina rođena sestra Amina.
“Nikad se ne bih odvajao od Durdane, ona treba moju pomoć”, kaže ovaj hrabri mladić.
Zaključio je da mu sestre nisu teret, i zamolio da se nadležnim institucijama prenese apel da im pomognu da stupe u kontakt sa Durdaninim roditeljima. /NEZAVISNE NOVINE/
Jutro je vedro, uz malu do umjerenu oblačnost na sjeveru, a u većini predjela promjenjljivo oblačno i svježe, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Prema podnevu postepeno povećanje oblačnosti na jugu i jugozapadu, uz mjestimičnu slabu kišu koje će se premještati ka zapadu, sjeverozapadu i u centralne krajeve.
Na jugu i jugozapadu će postojati uslovi i za grmljavinu i jači pljusak.
Pretežno suvo, uz promjenjljivu oblačnost i sunčane intervale zadržaće se na istoku i sjeveroistoku, a u toku noći i tamo će biti oblačno i moguća je koja kap kiše.
Najviša dnevna temperatura od 16 do 21, na sjeveru i sjeveroistoku do 24, a naplaninama do 11 stepeni Celzijusovih.
Duvaće slab do umjeren južni i jugoistočni vjetar u centralnom planinskom pojasu i na jugu, a na sjeveru slab do umjeren istočni, podaci su Federalnog hidrometeorološkog zavoda.
Тушевљак каже да је Јањић, који је врстан и искусан умјетник, одлучио да наслика мурал у насељу Гарча јер је видљив на уласку у Вишеград.
– Мурал је у почетној фази и сматрам да ће оплеменити град. На доњем зиду ћемо израдити добродошлицу, тако да ће онај ко улази у Вишеград моћи да примијети насликане главне симболе града – навео је Тушевљак и изразио наду да ће мурал бити завршен до краја године.
Он је истакао да ће величина мурала бити од 70 до 100 метара квадратних, те да ће остатак подзида, који има око 300 метара квадратних, касније бити попуњен Андрићевим цитатима.
Тушевљак је најавио да ће у Вишеграду бити још мурала.
– Идеја је да зидовима, који су у већини случајева ругло, удахнемо душу – рекао је Тушевљак и захвалио општини Вишеград и начелнику Младену Ђуревићу, који су обезбиједили средства за сликање мурала.
Он је додао да Вишеград има довољно искусних умјетника за било који пројекат.
