Košarkaši Igokee bili su siloviti na startu Lige za prvaka i ubjedljivom pobjedom nad Širokim (91:63) na najbolji način započeli takmičenje.

Nekad veliki rival iz Širokog Brijega koliko-toliko držao se samo u prvih deset minuta, a pitanje pobjednika praktično je bilo riješeno u drugoj četvrtini jer je domaćin na veliki odmor otišao sa velikih 20 poena razlike, dok su u drugom poluvremenu šansu dobili igrači iz juniorskog pogona koji su priključeni prvom timu.

– Očekivali smo malo lakšu utakmicu jer smo igrali izuzetno jaku ABA ligu, pa smo sada na nižem nivou. To nas nije zavaralo i na terenu smo pokazali da smo kvalitetniji tim. Evidentno je da ih nismo nimalo potcijenili, već smo ozbiljno odigrali meč i idemo ka odbrani titule. Kod kuće bi trebalo da dobijemo sve mečeve sa što većom razlikom, da bi nas ostale ekipe shvatile ozbiljnije, kao i da u slučaju eventualnog poraza imamo prednost domaćeg terena – izjavio je krilni centar Igokee Nikola Jevtović.

Pohvalio je igru mladih Dalibora Ilića i Nemanje Nikolića, koji su dobili minutažu od trenera Dragana Bajića.

– Ovo je idealna prilika za njih da se pokažu u seniorskoj konkurenciji i sami izbore za veću minutažu već ove sezone, dok će u narednim klub imati velike koristi od njih. Dali su svoj maksimum, ali se vidi nedostatak iskustva, iako smo svi zadovoljni njihovim učinkom – dodao je Jevtović.

Narednu utakmicu ekipa iz Aleksandrovca odigraće iduće subote i to će biti veliki ispit za Bajićevu četu jer gostuje vicešampionu Bosni Rojal. Prva tri kola Lige za prvaka biće igrana svakih sedam dana, pa će onda krenuti po ubrzanom sistemu, te će tokom sedmice biti igrana dva meča. Veliku pobjedu upisali su Sparsi u gradskom derbiju protiv Bosne Rojal, koju su pobijedili sa 73:62, dok je Kakanj priredio malo iznenađenje protiv Zrinjskog i slavio rezultatom 81:76. Za Mostarce je debitovao nekadašnji NBA igrač Tori Marej, koji je ubacio sedam poena za 23 minuta.

(Glas Srpske)

Prema preliminarnim rezultatima predsjedničkih izbora u Rusiji, Vladimir Putin osvojio je 76,65% glasova, saopštila je ruska Centralna izborna komisija.

Putin je osvojio više od 52,6 miliona glasova (na osnovu 99% obrađenih listića) i biće predsjednik Rusije po četvrti put i to šest godina.

Putin se zahvalio građanima na podršci koju su mu pružili, naglasivši da u toj podršci vidi povjerenje građana i nadu za daji razvoj zemlje. Pozvao je Ruse da održe jedinstvo.

Na izborima je učestvovalo ukupno osam kandidata. Drugoplasirani je kandidat Komunističke partije Pavel Grudinjin sa 11,87%, treći je lider Liberalno-demokratjie partije Rusije Vladimir Žirinovski sa 5,97%, dok se na četvrtom mjestu nalazi televizijska voditeljka i politička aktivistkinja Ksenija Sobčak koju je nominovala Građanska inicijativa sa 1,64%.

Inače, Grudinjin je obećao da će obrijati brkove ako dobije manje od 15 odsto glasova.

“Sputnjik” navodi da je Putin na ovim izborima ostvario lični rekord – 2000. za njega je glasalo 52,9%, 2004. je taj broj bio blizu ovog sada – 71,31%, a 2012. 63,60%. Oni ističu i da Putinov rezultat predstavlja rekord u postsovjetskoj Rusiji, tj. da je osvojio više glasova nego Medvedev 2008. (52,5%) i Jeljcin 1993. (53,8%) i 1991. (57,3%).

Nakon ovih izbora Putin, koji je na vlasti u posljednjih 18 godina, biće predsjednik do 2024. kada će napuniti 72 godine.

Ovaj rezultat uopšte nije iznenađenje, Putinova ubjedljiva pobejda se očekivala i glavno pitanje prije izbora bilo je koliko će građana Rusije izaći na glasanje.

“Visoka izlaznost i visoka podrška je simbol legitimnosti – ‘narod nas podržava’. Ali je važnije što je ona signal elitama u kojoj meri Kremlj kontroliše situaciju. Ako izlaznost ne bude velika, to znači da elite nisu ispunile zadatak i povod da mladi i ambiciozni političari prošapuću ‘Putin je izgleda ostario’. Zato je potrebno Putinu da pokaže ko je glavni”, rekao je prije nekoliko dana ruski politički analitičar Dmitrij Oreškin.

Izlaznost je bila 67% i nešto je niža od očekivane – u medijima se prije izbora navodilo da “postoje jasni signali da mora da bude oko 70 odsto”.

Imajući to u vidu, ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni u izbornom danu je preko Jutjuba pozivao Ruse da bojkotuju glasanje, dok je njegov pomoćnik Ivan Žganov izjavio da su autobusi dovozili glasače na biračka mjesta kako Putinova očekivana pobjeda “ne bi bila ukaljana malom izlaznošću”.

“Ovo bismo nazvali ‘autobuskim izborima”’, rekao je Žganov.

Navaljni je takođe rekao da neće glasati, kritikovao je ostale kandidate zato što nisu napadali Putina zbog neregularnosti, a tokom dana je na Tviteru objavljivao snimke i fotografije navodnih neregularnosti.

Ruski zvaničnici koji prate izbore i Centralna izborna komisija negirali su sve optužbe i naveli da je bilo nekoliko manjih neregularnosti.

Inače, Navaljni nije mogao da se kandiduje na izborima zbog krivične presude, za koju mnogi kažu da je politički motivisana, navodi AP.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova saopštili su nešto ranije da je državni automatizovani izborni sistem tokom glasanja bio meta hakera, dok su mediji pisali i o jednom slučaju prosidbe na biračkom mmestu.

Osim toga, izbore je obilježilo i to što Ukrajina nije dozvolila ruskim državljanima da glasaju u diplomatskim predstavništvima Rusije – ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakumov izjavio je da će ruski državljani na dan izbora biti spriječeni da uđu u ruske diplomatske misije u Kijevu, Harkovu, Odesi i Lavovu – dok je Francuska saopštila da neće priznati glasanje na Krimu.

Pravo glasa na predsjedničkim izborima u Rusiji imalo je nešto više od 111 miliona ljudi.

Mandat ruskog predsjednika traje šest godina, a Vladimir Putin je u Rusiji na vlasti još od 1999. – aktuelni je predsjednik od 2012. godine, na toj funkciji je bio i od 2000. do 2008, dok je premijer bio u periodu 1999-2000, kao i od 2008. do 2012.

(Agencije)