U Nemačkoj je danas zabranjen ples

0
72

Uskršnji praznici za većinu ljudi u Nemačkoj znače mnogo dobre hrane, vreme provedeno sa porodicom, prolećne šetnje, okupljanje u crkvi, kao i tradicionalni običaj traženja šarenih jaja skrivenih u travi i žbunju. Ali, bez obzira na to da li su vernici, za sve u Nemačkoj današnji Veliki petak znači i da im je zabranjeno da plešu ili slave na javnom mestu. Osim zabrana plesa koja u nekim pokrajinama traje nekoliko dana u nizu, zabranjeno je i kockanje, projekcije više od 700 filmova koji nisu odobreni za prikazivanje praznikom, ali i održavanje svih muzičkih, sportskih i sajamskih događaja.

U 13 od ukupno 16 nemačkih saveznih pokrajina, od Velikog petka do Uskrsa, ali i na Badnje veče i još neke verske praznike zakonom je zabranjeno plesanje i puštanje muzike na javnom mestu, kao i svi sportski događaji. I u preostale tri pokrajine važi zabrana igranja na Veliki petak, ali je samo ograničena na do 21 sat, pa tako klubovi i diskoteke u Berlinu rade uobičajeno, a organizatori ne moraju da plate kaznu od 1.500 evra ukoliko ih inspekcija “ulovi” u prekršaju.

Klubovi i diskoteke zabranjeni na Veliki petak u 13 nemačkih pokrajina

Ova vekovima stara zabrana, uspostavljena pod uticajem katoličke i protestantske crkve koje insistiraju da su to “praznici tišine”, minulih godina ima sve glasnije protivnike pa je debata sve žustrija. Ove godine debatu je potpalio šef omladine Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Kevin Kinert, zatraživši da se ukine “tancferbot” (zabrana plesa) na Veliki petak.

“Ja ne želim da organizujem žurku u crkvi, ali ko želi na taj dan da ide u diskoteku, trebalo bi i da to može da uradi”, rekao je Kinert ističući da odluka o tome da li će slaviti na Veliki petak mora da bude ostavljena nama samima. “Svako bi u svojoj zajednici mogao odrediti svoja pravila, ali ona se neće automatski primenjivati na sve”.

Među prvima je reagovao gradonačelnik Frankfurta Uve Beker iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ističući da odricanje od bučne zabave nekoliko dana u godini nije nikakvo posebno ograničenje.

“To (zabrana plesa) je važan gest, koji pokazuje poštovanje prema sunarodnicima i promoviše mirni suživot u našem gradu”, rekao je Beker.

Prema zakonu o praznicima u pokrajini Hese, u kojoj je Frankfurt, ples na javnom mestu je zabranjen od Velikog četvrtka u četiri sata do Velike subote u ponoć, ali i na Uskrs i Uskršnji ponedeljak od četiri ujutru do ponoći, baš kao i svake nedelje i praznikom od četiri do dvanaest časova.

U susednoj pokrajini Baden Virtemberg zasad postoji najstroži propis, jer je 16 dana godišnje na snazi “tancferbot”, pa je ples zabranjen od Velikog četvrtka sve do tri ujutro na Uskršnji ponedeljak, potom od Badnje večeri do drugog dana Božića, za zadušnice u novembru, na Dan sećanja… Štaviše, u ovoj bogatoj nemačkoj pokrajini ova zabrana je na snazi i svake nedelje od tri do 11 ujutru, čak i kada nije verski praznik.

Projekcije više od 700 filmova nisu odobrene tokom praznika

Projekcije više od 700 filmova nisu odobrene tokom praznika

Jug Nemačke je tradicionalno veoma religiozan, pa se ova zabrana najviše i održava u južnim pokrajinama, dok njena stroga primena popušta na istoku zemlje, gde se oko 50 odsto stanovništva izjašnjavaju kao ateisti. Zbog toga je ublažavanje ovog propisa najpre došlo u pokrajinama Brandenburg, Saksonija i Saksonija Anhalt, kao i u samom Berlinu.

Na zapadu i jugu zemlje zabrana plesanja odoleva, iako su pojedine levičarske grupe i partije proteklih godina organizovale grupne plesove u velikim gradovima i pokretale proceduru ukidanja ovog propisa, pod obrazloženjem da “u svetovnom društvu kao što je nemačko, zakon koji uređuje praznike ne može i ne sme biti skrojen po meri vernika i za njih”.

Iako i statistike ukazuju da u Nemačkoj samo oko 18 odsto stanovništva redovno ide na službe u crkvama, uticaj katoličke i zajednice protestanskih crkava je i dalje poprilično veliki.

Međutim, aktivisti Fondacije “Đordano Bruno” u nastojanjima da spreče da im crkve diktiraju kako će da provode praznike, prošlog utorka izvojevali su mali pobedu pred Upravnim sudom u Štutgartu. Oni su zahtevali da im se omogući da na Veliki petak prikažu film Montija Pajtona “Žitije Brajanovo”, koji na satiričan način obrađuje priču o Isusu Hristu. Ovaj film, baš kao i 700 drugih filmova, poput “Terminatora”, ali i crtanog filma “Hajdi u planinama”, prema odluci nemačke filmske komisije, zabranjen je za prikazivanje praznicima.

Međutim, Sud u Štutgartu je omogućio da organizatori film prikažu večeras, ali samo pod određenim uslovima – sa zatvorenim vratima i prozorima, kao i da film ne bude u zabavnu svrhu.

“Projekcija ima za cilj kritičko preispitivanje zabrana na Veliki petak”, navedeno je u presudi koja je izazvala negodovanje crkava.

“Mogli smo da prikažemo i ‘Hajdi u planinama’, jer ovaj film takođe nema dozvolu za prikazivanje praznicima. To bi dodatno učinilo sve apsurdnijim”, ističe Kristof Houtman, portparol štutgartske Fondacije “Đordano Bruno”. “Ali želimo vrlo jasno da kažemo da bi i oni nereligiozni, kritičari religija trebalo da imaju pravo da praznik provedu onako kako žele.”

Iz redova vladajuće CDU pak popreko gledaju na ovakve istupe i poručuju da “ko želi na Veliki petak da pleše i slavi, taj takođe može i da ide na posao”.

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here