Хрвати боље живјели 1990. године него данас

0
1186

Хрвати су боље живјели 1990. године, када су напустили Југославију, него данас, док су Словенци напредовали, показују економска и социјална статистика.

Према индексу људског капитала од 1990. до 2016. године Хрватска је пала за осам мјеста, са 24. на 32, показује велико истраживање.

Индекс људског капитала је концепт који придаје већу важност људима у односу на друге ресурсе, а ријеч је о широј иницијативи у коју је укључена Свјетска банка.

Тај индекс повезује дјецу и њихову продуктивност у будућности у одређеној земљи. На основу доприноса сваког од индикатора добија се индекс људског капитала који се креће између нула и један.

Индекс обухвата очекиване године живота које ће особа проживјети у свом продуктивном добу између 20. и 64. године модификован тако да узима у обзир количину и квалитет образовања које ће добити, те функционално здравље које ће имати.

Сусједна Словенија успјела је да оствари супротно – са 34. мјеста у 1990. години попела се на 23. мјесто у 2016, што значи да је за исто вријеме побољшала своју позицију за 11 мјеста.

Хрватска је у 2016. имала 43 године проведене у продуктивном периоду од могуће 44 /проживљене између 20. и 64. године/, што значи да је у томе имала индекс 0,9772.

При томе је функционални здравствени статус био 0,79 година проведених у образовању, а учење је било 0,85.

Када се ови фактори помноже, добија се такозвани очекивани људски капитал за 2016. годину.

Рејтинг обара одгађање важних реформи у образовном систему, што укључује неспровођење образовне реформе и одгађање продужавања основне школе.

Хрватска биљежи слабе резултате и у превенцији и лијечењу тешких болести попут карцинома у односу на остатак ЕУ, а ту је и велики број одлазака из земље.

Горњим дијелом листе доминирају најразвијеније земље сјеверне Европе попут Финске, Исланда, Данске и Холандије.

На дну су већином афричке земље – Мали, Јужни Судан, Буркина Фасо, Нигер, Чад, Етиопија, Сијера Леоне, Гвинеја, наводе економски портали.

PODIJELI