Неортодоксни Трампови погледи на међународну политику могли би, како каже Једличка, да признају Либерланд, пише “Вашингтон пост“.
“Трампов долазак дефинитивно отвара нова врата“, рекао је Једличка на забави коју је протрамповски лист “Вашингрон Ексаминер“ организовао у част инаугурације у петак. Он сам је с 20-ак истомишљеника присуствовао заклетви новог америчког предсједника.
Либерланд је подручје од седам квадратних километара на граници између Хрватске и Србије које је тзв. ничија земља, односно није утврђено којој од двије земље службено припада.
Због разлике између старих катастарских граница и данашњег тока ријеке Дунав, држава која прва призна власништво над територијем на којем је Једличка прогласио Либерланд одрекла би се већег дијела територије на граници. Србија и Хрватска стога тврде како њихове државне границе не укључују Либерланд, али и да ће територија припасти једној од те двије државе након могуће арбитраже о граници, преноси “Вашингтон пост“.
С друге стране, неке интерпретације међународног права могу закључити да је то подручје ‘ничија земља’, јер Хрватска тврди како се ради о територији Србије, док Србија тврди како то није њена територија.
Либерланд има своју заставу, устав, националну химну и мото – ‘Живи и пусти живјети’. До сада се око 100.000 људи пријавило за држављанство, међу њима и 12.000 Американаца, а амерички држављанин Томас Волс недавно је именован за либерландовог министра спољних послова. Волс се у изјави за “Вашингтон пост“ похвалио да је Трампов скомшија, односно да живи одмах поред његовог имања Мар-а-Лаго у савезној држави Флориди.
Иако ниједна постојећа држава на свијету није признала Либерланд, Једличка се нада да ће искористити своје везе у Трамповој администрацији да би постигао напредак у статусу Либерланда.
Иако не жели открити ко су његове везе, Једличка каже како се ради о ‘пријатељима пријатеља’. Нада се да ће добити тиху подршку Трампове администрације те да би за пар година Либерланд можда могао бити и признат.
Јако га је развеселила вијест о Трамповом телефонском позиву предсједници Тајвана, иако Америка формално и даље спроводи политику ‘једне Кине’, према којој признаје само власт Пекинга.