“То показује повратак реалистичној процјени о томе шта Хрватска у ЕУ уопште може, а нарочито шта може у овом тренутку”, наводи Јовић.

Он оцјењује да Хрватска није успјела да се афирмише као позитиван “додатак” Унији, те да јој је позиција ослабљена и због раста национализма који сада већ представља озбиљан проблем за хрватску репутацију.

Јовић “ретерирање” министра спољних послова Мире Ковача у односу на Србију сматра добрим, јер је дошло до великог раскорака између тога како Министарство под његовим вођством види снагу Хрватске у ЕУ и њене стварне снаге.

Јовић упозорава да је хрватска Влада слаба и да се то не види само код куће, него и споља.

“Број текстова који се споља појављује о хрватском повратку у национализам, па чак и екстремизам /због именовања министра Златка Хасанбеговића, те доласка на високе државне позиције неких екстремних десних политичара/ слаби нашу ионако слабу позицију”, указује Јовић.

Он процјењује да је Хрватска “мала и слаба и да није у позицији да поставља своје услове нити да постигне нешто блокадом Србије”.

“Хрватској је много паметније да пусти Србију да крене у преговоре па онда покуша у преговарачком процесу да утиче на њих”, наводи Јовић, а преносе хрватски портали.