У камен темељац ове научно-истраживачке установе, која ће се бринути о здрављу свих грађана Србије, предсједник Србије Томислав Николић положио је капсулу са поруком да „о нашој будућности више не треба да одлучују други, они који су сада богатији и развијенији”.
– Још прије седам година, када сам први пут био у прилици да помогнем, руководио сам се идејом да ово здање треба да буде темељ модерне Србије. Да другима, богатијима и развијенијима, више не треба да препуштамо да одређују нашу будућност. У овој установи чуваће се најважније карактеристике нашег народа. У Србији је све више парова без дјеце, они траже помоћ у иностранству, а наша дјеца треба да носе српски генетски материјал, српски код, српску прошлост и будућност – рекао је предсједник Николић.
Научно-истраживачки центар у Крагујевцу треба да буде завршен до краја 2017. године, када ће почети опремање модерних лабораторија у којима ће се вршити сакупљање, чување и испитивања матичних ћелија којима је могуће лијечити и пацијентe са најтежим обољењима костију, коже, унутрашњих органа, имуног и кардиоваскуларног система. У овом медицинском центру вршиће се и молекулска, целуларна, фармацеутска и фармаколошка, функционална, морфолошка, стоматолошка, клиничка и епидемиолошка истраживања, а осим банке матичних ћелија, установа ће бити опремљен и модерним вивариумом – специјалном лабораторијом за чување животињских врста.
Центар изврсности Универзитета у Крагујевцу простираће се на више од 11. 000 квадратних метара, а радиће у оквиру овдашњег Факултета медицинских наука. У установи ће бити мјеста, како за наше, тако и за најбоље младе и већ афирмисане истраживаче из цијелог свијета. Овом научном установом треба да руководи наш познати генетичар Миодраг Стојковић који је, заједно са ректором Универзитета у Крагујевцу Небојшом Арсенијевићем, био иницијатор формирања банке матичних ћелија.
Захваљујући њима, многи наши млади научници вратиће се из свијета како би се у својој земљи бавили експерименталним истраживањима и могућностима клиничке примене матичних ћелија. За истраживаче који ће бити запослени у овом научном центру, у Крагујевцу се гради више од 200 станова.
Иако су кредитна средства Европске инвестиционе банке била доступна још почетком ове деценије, уговор о изградњи медицинског центра са банком матичних ћелија у Крагујевцу, у који ће бити уложено готово 20 милиона евра, потписан је тек 2013. године, а почетак радова је све до сада одлаган, прије свега због противљења одређених акадамских кругова у Београду, рекао је на свечаности бивши ректор крагујевачког Универзитета Слободан Арсенијевић.
– Наш Универзитет је прије седам година поставио неколико стратешких циљева, а изградња центра са банком матичних ћелија био је најважнији. Можда је због тога то било и најтеже остварити. Било је много притисака да се ова научно-истраживачка установа измјести из Крагујевца, највише од одређених академских кругова из наше престонице. Ми у Крагујевцу били смо суочени са мноштвом проблема, а превазишли смо их захваљујући, прије свега, предсједнику Николићу – рекао је Арсенијевић јуче на свечаности поводом почетка изградње.
Поред очигледног научног развоја, у коме ће учествовати најбољи српски истраживачи који су се усавршавали у свијету, медицински центар са банком матичних ћелија у Крагујевцу нашој земљи ће донијети и знатан економски бољитак, имајући у виду да за специфичне медицинске услуге у иностранству грађани Србије годишње издвајају више од осам милиона евра.
Свечаност поводом полагања камена темељца Центра изврсности са банком матичних ћелија у Крагујевцу, који је освештао епископ шумадијски Г. Јован, завршена је локалпатриотском изјавом председника Николића који је поручио да његов родни град убудуће „треба да предњачи у Србији, као што је то некада чинио”./RTRS/.
