Шеф Трговинског представништва Русије у Београду Андреј Хрипунов рекао је да има много планова за српско-руску сарадњу.
Он је оцијенио да ће српско-руска трговинска размјена на крају 2017. године бити 15 одсто вреднија у односу на протеклу годину и износиће између 2,5 и 2,6 милијарди долара, уз раст српског извоза у Русију од 28 одсто.
“Српски извоз је порастао чак 28 одсто, и не ради се само о најчешће помињаним пољопривредним и прехрамбеним производима, већ и фармацеутским, из области конфекције, женске галантерије, што је потврда њиховог доброг квалитета”, рекао је Хрипунов.
На питање у колико би пројеката у наредном периоду инвестирале руске фирме, Хрипунов каже да их има пуно и да је у плану да Срби и Руси направе списак, односно план пројеката који имају перспективу.
“Осим о пречишћавању воде, о чему се већ разговарало, ријеч је о онима у области медицине, информационих технологија, технологија у области грађевинарства. Има доста нових технологија у свијету које можемо заједно да производимо, укључујући и на територији Србије и да радимо даље за трећа тржишта”, рекао је Хрипунов.
Посебно је напоменуо да се очекује још озбиљних инвестиција у индустрији, али које се не односе на енергетику.
“О томе не бих сада у бројкама, јер бизнис не воли да се о томе прича прије времена, али стварно можемо очекивати врло озбиљне инвестиције у најскорије вријеме”, истакао је Хрипунов, наводећи да се сад све више пажње посвећује области иновација и нових технологија.
Хрипунов је додао да је већ било разговора о улагањима у пречишћавање воде у Београду, Нишу, о новим технологијама у области енергетске ефикасности, о сарадњи у области аутомобилске индустрије, авијације.
Од ове године је кренула производња новог путничког авиона “МС-21”, који је у потпуности направљен у Русији, а за производњу на десетине хиљада дијелова за тај авион има мјеста и за српске фирме.
Када је ријеч о заједничком оснивању специјалне економске зоне у Србији, Хрипунов је рекао да ће у најскорије вријеме, сигурно до краја године, бити направљена и усаглашена мапа пута за реализацију тог посла, која ће садржати кораке и правац у ком ће се ићи.
Хрипунов је навео да се у најскорије вријеме очекује да почну разговори о новом споразуму између Србије и Евроазијске економске комисије, у којој су, поред Русије, и Бјелорусија, Казахстан, Киргизија и Јерменија, што ће Србији отворити тржиште од око 200 милиона људи.
“С друге стране, и Србија има слободну трговину са земљама ЦЕФТА, практично бесцаринску трговину са ЕУ, што значи да је Србија добро мјесто које је узајамно корисно за Русију, за Србију и ја сам сигуран и за треће земље, укључујући и ЕУ”, додао је Хрипунов.
Он је оцијенио да у Србији сигурно постоји око 50 озбиљних руских фирми, а реално би могло да их буде више од 200.
Што се тиче руских инвестиција у Србији, Хрипунов је навео експертску процјену да је њихова вриједност око четири милијарде евра, те подсјетио да у Србији послују “Гаспром њефт”, НИС, који је уложио 2,5 милијарди евра, “Лукоил”, “Гаспром”, металуршка компанија у Мајданпеку, банке, међу којима и “Сбербанка”.
Замјеник директора Руских жељезница за Србију Мансурбек Султанов рекао је за “Спутњик” да је већ било активности на тему заједничке изградње модерног диспечерског центра, који ће омогућавати централизовану контролу над жељезничким саобраћајем на основним жељезничким артеријама Србије, те додао да је за тај велики пројекат потребно пронаћи извор финансирања.
“Сви актуелни радови теку по плану и требало би да све буде завршено до краја 2021. године, до када је и продужен рок коришћења руског кредита од 800 милиона долара. Ријеч је о кредиту за обнову српских жељезница који је Србији одобрен 2013. године”, рекао је он.
Извор: СРНА
