Zoe Gudović iz Rekonstrukcije Ženski fond za ‘Zašto?’ objašnjava zašto su u Srbiji u posljednje vrijeme česte diskriminatorske izjave prema ženama, kao što je ona predsjednika Aleksandra Vučića o dozvoli za ‘udaju’ srpskih djevojaka za bugarske radnike.
Atak
Ono što je jako važno je da se ovde nikako ne vezujemo za to ‘ko’, jer obično upadnemo u taj model ‘ ko je izjavio?’.
U ovom trenutku to je Aleksandar Vučić jer on ima jednu funkciju, on je predsednik jedne zemlje, i sa te pozicije on šalje vrlo nedvosmislenu priču, a to je da žene u kontekstu kakva je Srbija treba da budu isključivo u nekom domenu samo reproduktivnih mašina, da rađaju po mogućnosti četvero dece, da su stub brane koja suštinski neće moći da se održi, kakva je izjava, između ostalog, da su žene krive za gubitak Kosova.
Vidimo do koje mere jedan predsednik jedne zemlje dozvoljava sebi da diskriminiše žene.
Ono što je ključno u tome svemu jeste da ako se sjetimo 2016. godine kada je čitava priča bila oko ‘trudničke mafije’, onda se dešava da žene imaju pravo na besplatan i siguran abortus ali prvo treba da im se prikaže slika ultrazvuka te bebe i slično.
To je sve atak na žene koji je kontinuiran i koji nikada nije prestao da postoji u Srbiji.
Prava
Možemo da kažemo da mi živimo u jednoj tradicionalno patrijarhalnoj sredini u kojoj se vrednosti baziraju na tome šta muškarac kaže.
Žene ovde ipak čine većinu, bore se ovoliko godina, postavljaju određena pravila i bore se za zakonske regulative.
Šta mi od toga imamo? Ništa.
Nemojmo da zaboravimo, to je jedan konzervativan muškarac koji je između ostalog i nazadan, koji stalno koketira, stalno ima te momente pragmatičnosti, kako sa Evropskom unijom sklapa koji dogovor, kako bi mu odgovaralo da se žene tretiraju i slično.
Izvnite, vi ste predsednik jedne u kojoj žene imaju ili moraju da imaju apsolutno jedanaka prava, ne možete da govorite da vi poklanjate žene nekome.
Pravda
Žene nisu objekti, ne možete da govorite i vi određujete koji će budžet ići na neka socijalna i ekonomska pitanja, i, ono što je najvažnije, gde najviše pogađa žene, a to je zdravstvo.
Stalno se ide na taj deo udaranja na zdravstvo i na socijalne usluge koje najviše koriste žene, žene sa porodicama, žene sa decom.
Tu sa vrha države imamo odgovor, ‘daću ovoliko ili onoliko ženama, daću i uložiću ovo‘.
Vi ne dajete te pare iz vašeg iz vašeg džepa, to su stvari za koje državnici — kojima se od naših para i poreza plaćaju plate — moraju da snose odgovornost.
Da iole postoji pravde, ova izjava predsednika Aleksandra Vučića završila bi na svim evropskim sudovima kao ogromna diskriminacija prema ženama.
Roba
Žene nisu roblje, žene nisu da se poklanjaju, žene nisu te koje kojima se određuje koliko će da rađaju, žene nisu te kojima treba da se govori na koji način brinu o svom telu, već žene apsolutno imaju pravo i odgovornost za šta znamo da smo izvojevale svih ovih godina, a to je slobodna odlučivanja.
Prema tome, ono što vidimo nažalost kao posledicu svega toga jeste da žene najteže i žive.
Sa takvim predsednikom, koji žene stavlja u poziciju roblja, rađanja, reproduktivnih mašina, svodite je isključivo na jednu potrošnu robu koja samo objektivizovana onako kako vama odgovara.
Mislim da naš odgovor kao žena ne sme da bude na to nem.
Posledice
Ovo je za jednu tužbu na višim instancama po pitanju svih odnosa do sada i tretiranja žena u Srbiji.
Posledica svega toga, nemara, neodgovornosti, i toga šta se čini pokazuje ogroman porast nasilja.
Od početka godine do sada, više od dvadeset žena je ubijeno na teritroriji Srbije.
Nijedna ososba nije snosila posledicu, samo je jedan policajac kažnjen jer je učestvovao u toma da ne reaguje, na jednog su policajca svu odgovornost svih ovih ubistava svalili.
Takav odnos dovodi do toga u kakvom položaju žene žive, pa do konačnih ishoda da imate pravo da ubijete ženu bez posledica.
(slobodnaevropa.org)
