U mnogim slučajevima urbane rute kojima se svakodnevno preveze jedna osoba automobilom, lako bi se mogle preći i biciklom, što se u gradovima sa neravnim terenom rješava biciklom uz električnu pomoć.
Sve više zemalja plaća svojim građanima da na posao idu biciklom, nudeći im u zamjenu povećani neoporezivi dio plate. To je praksa koju već sprovode vlade različitih zemalja poput Holandije, Belgije, Velike Britanije, Danske ili Njemačke.
U mnogim slučajevima urbane rute kojima se svakodnevno preveze jedna osoba automobilom, lako bi se mogle preći i biciklom, što se u gradovima sa neravnim terenom rješava biciklom uz električnu pomoć.
Ova praksa, koja je s pandemijom postala sve popularnija, u nekim je zemljama nagrađena ekonomskim podsticajima.
Praksu da zaposlenima koji na posao idu biciklom plaćaju dodatno, pokrenulo je 2014. godine nekoliko evropskih vlada sa ciljem smanjenja zagađenja vazduha i potrošnje goriva, te poboljšanja zdravlja ljudi.
Većina programa koje su uspostavile vlade su u vidu poreskog podsticaja, tako što se zaposlenima isplaćuje dodatni iznos na osnovnu platu, u obliku neoporezivog dijela zarade.
Ti programi su bili toliko uspješni da se vremenom proširuju. Belgija je povećala poreski podsticaj za putovanje na posao na 0,25 evra po kilometru.
Tako bi put od 10 kilometara koji se prelazi do posla mogao značiti dodatni prihod od 1.200 evra godišnje. U nagradu nije uključena i zdravstvena dobrobit koja dolazi zahvaljujući svakodnevnoj rekreaciji u vidu vožnje bicikla.
Ali Belgija nije jedina koja nudi ovu pogodnost za putovanje na posao biciklom. Prema Svjetskom privrednom forumu Holandija nudi sličan program, a Velika Britanija ide i korak dalje.
Britanski biciklisti koji na putu do posla koriste svoje bicikle dobijaju 0,23 evra po kilometru, a uz to postoji i program podsticaja za iznajmljivanje bicikla, kao i mogućnost kupovine i popusta na odjeću i opremu za biciklizam.
U slučaju Luksemburga, poreski podsticaj je oko 300 evra za kupovinu električnog bicikla za odlazak na posao.
tanjug
