Djevojke koje su nastavnika glume Miroslava Miku Aleksića (68) prijavile za silovanje ili seksualno uznemiravanje svjedočilesu o iskustvu za koje tvrde da im se dogodilo u školi glume. Svaka je ispričala svoju jedinstvenu priču, ali su istakle identičnu šemu rada koju je, kako kažu, Aleksić decenijama usavršavao.
“Gledali smo kako odvodi devojke u tu prostoriju pored, gde se zadržavaju neko vreme. Pitala sam se kada će mene da odabere kao talentovanu i da me povede u sobu. A onda se to i dogodilo…”
Ovo je policiji ispričala jedna od pet devojaka koje su Miroslava Miku Aleksića (68), čuvenog beogradskog nastavnika glume, prijavile za silovanje ili seksualno uznemiravanje.
“‘Svaka žena mora da ima jednu tajnu. Ako nema tajnu, nije žena’, govorio nam je. Tek mnogo kasnije videle smo da je to bio njegov igrokaz, priprema terena za užase koji su usledili”, ispričale su djevojke policajcima.
Policija i tužilaštvo će ukrstiti izjave svih pet djevojaka kako bi utvrdili šemu funkcionisanja glumačke škole Mike Aleksića. Nekada, primjera radi, nije izgledalo sumnjivo što Mika Aleksić nije želio da ima ikakav kontakt s roditeljima polaznika. Sada to izgleda drugačije. A u Mikinu školu glume išli su mnogi koji danas u glumi nešto znače. Generacije djece su slijedile njegova pravila.
Poslije podrške – napadi: Užasne poruke Mileni Radulović nakon njene ispovijesti
Pravila su bila stroga, takoreći surova, kako je za “Blic” rekla renomirana mlada glumica Milena Radulović. U Mikinoj grupi mogli su da ostanu samo oni koji su ih se pridržavali.
Prvo pravilo je bilo, kaže Milena Radulović, “blago niščima duhom, njihovo je carsko nebesko”. Drugo, “ne ljutim se ja što vi mene lažete, nego što vi mislite da ja vama verujem”. Kada bi ga neko slagao, dobijao je zadatak da 1.500 ili 2.000 puta napiše u svesku to prekršeno pravilo.
Treće pravilo je bilo “u grupi nema samoupravljanja, samo Mika upravlja”, četvrto “u grupi nema zaljubljivanja, jer to kvari prijateljstvo”, a peto “u grupi se navija za OFK Beograd”. Šesto pravilo se odnosilo na kašnjenje. “Niko se u gaće nije usr’o što mu je nužnik daleko, no što je kasno krenuo”, govorio je Aleksić, kako kaže Milena Radulović.
Razumjela je kazne, kaže, kada je bila kriva i prihvatala ih je. Ipak, osjećala se neprijatno kada ih je, kako tvrdi, stavljao na stub srama samo zato što imaju mišljenje koje se ne podudara s njegovim.
“Bio je surov kada kažete nešto što nije po njegovom. Toga dana biste bili na tapetu. Kod Miroslava Aleksića je bilo mnogo surovije nego na bilo kojem treningu ili času na kojem sam ikada bila”, priča Milena Radulović.
Možda i najneobičnija stvar bilo je Aleksićevo svojevrsno “poništavanje” roditelja i njihove uloge u životima dece koja su pohađala njegove časove.
“Roditelji nisu smeli da budu prisutni, niti je Mika komunicirao s njima. Da li na osnovu toga odakle su, ili zbog zanimanja, uvek je postojalo nešto čime bi ponižavao roditelje u razgovoru sa njihovom decom. Dešavalo se da je to nekima smetalo, pa su napuštali grupu. Mika je za njih govorio da su lenji i slabi”, priča Milena Radulović.
Prema njenim riječima, Aleksić bi stalno govorio: “Ja ovde nikoga nisam zvao! Ti meni, sine, ne trebaš, ja tebi trebam!”. Djeca bi se zatim vezivala za drugare, išli su na izlete i vašare, pa bi im napuštanje grupe teško padalo.
Aleksić je na časovima govorio i o seksu.
“Tema seksa i erogenih zona, vežbi gde se vršnjaci zbližavaju i dodiruju… Priča o seksualnosti je bila prisutna kad smo imali 13-14 godina. Pitao nas je javno te stvari, a nasamo nas je pitao da li imamo seks, da li nam prija i govorio da je seks bitan zbog zdravlja. Tada nam je delovalo da je to pedagoški. Pitao je sve, pa zato nismo mislili da je nešto neprirodno”, kaže Milena Radulović.
Mikin autoritet među djecom je rastao, a polaznici su ga se plašili, kako kažu djevojke koje su ga prijavile policiji. Tvrde da im je prijetio “u nekoj upakovanoj formi”.
“Kroz razgovor naglasi da ako ikada progovoriš, on je to što jeste i niko neće poverovati, te da nam prijateljski to ne preporučuje”, kaže Milena Radulović.
(B92)
