Srpski penzioneri dostigli američki standard – radi dok ne umreš

0
50

San o tome da ćete kao Danci penziju provesti ležeći u toplim krajevima na plaži pijuckajući neki koktel, nije teško ostvariv samo ako ste penziju zaradili u Srbiji. Penzioni sistemi ozbiljno se ljuljaju i u daleko razvijenijim ekonomijama. Da li ćemo svi raditi dok smo živi?

Ovdašnjim penziorima nudi se široka paleta poslova. Na tržištu rada nisu samo traženi lekari specijalisti i medicinski radnici, nego i mnoge zanatlije. Prema podacima Građevinske komore u Srbiji nedostaje čak 90.000 zanatlija svih profila: od bravara, preko građevinaca, do gumara, kožara…

Pripremila Ana Manojlović rts

Nikola Milosavljević iz agencije za zapošljavanje “Adeko” objašnjava da su nekoliko meseci za jednog klijenta tražili specijalizovanog inženjera za preradu gume i da je u Srbiji postojao samo jedan čovek sa tim sertifikatom.

“Posle nekoliko meseci traženja uspeli smo da nađemo inženjera koji je pre 7, 8 godina otišao u penziju i on je počeo da radi za kompaniju koja je tražila taj profil”, kaže Milosavljević.

Nadežda Satarić iz udruženja “Amiti” objašnjava da su tri razloga zbog kojih penzioneri u Srbiji odlučuju da rade.

1. nedovoljno visoke penzije
2. žele da finansijski pomognu deci
3. žele da nastave da se bave svojim poslom jer se osećaju sposobnim za rad.

Radmila Petković je već šest godina u penziji. Isto toliko svakoga leta radi kao prodavačica sladoleda na ulici. Otvori frižider ujutru pre devet, a zatvori ga uveče posle 22 sata. Kaže da je prezadovoljna i da ne može da zamsili da ne radi ništa i da sedi kod kuće.

“Osećala sam se grozno kada sam otišla u penziju. Mogu još da radim, a i znači mi svaki dinar koji zaradim preko penzije”, objašnjava Radmila.

Male penzije

Prema zvaničnim podacima PIO fonda u Srbiji su julu 105.983 penzionera primila penziju koja je bila manja od 10.000 dinara.

Ako im se dodaju oni sa primanjima između 10 i 25 hiljada dinara, dobijamo skoro 950 hiljada ljudi koji mesečno primaju nešto više od 200 evra. (pogledajte tabelu na krjau teksta)

Nije onda ni čudo što penzionere viđamo kao čuvare u bankama i poštama, prodavce sladoleda, vozače, lekare…

Brzo su se razgrabili i leci u Novom Sadu na kojima je pisalo – posao pored penzije “bez tenzije”. Penzionerima se nudi sortiranje voća i povrća, pakovanje, mesto mesara i skraćeno radno vreme.

Ako su vam ovog leta bili potrebni moleri, keramičari, električari, na oglase su se javljali uglavnom ljudi u penziji koji i dalje rade.

Ni čuveni glas radija i televizije, Dejan Đurović, ne zna za penziju.

Iako ima više od 80 godina, kaže da mora da radi ako ne želi da se degradira i ako želi da održi kvalitet života kakav je imao dok nije otišao u penziju.

Ljiljana S. Rakić se u penziji bavi modnim štrikanjem, kreira modele, šije torbe, kaiševe, pravi bižuteriju, snima reklame.

Ni ona nije bila spremna za penziju, jer voli da radi, ali i zbog dodatnih primanja.

“Čujte, uvijek je značajno kad imate još nešto dodatno. Ne mogu da kažem da zarađujem redovno u kontinuitetu, s obzirom da ulažem i u edukaciju, sve što radim to je pokrivanje”, kaže Ljiljana.

Rad na crno

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, legalno radi 34.000 penzionera. To su oni koji su posle određenog vremena podneli zvaničan zahtev da im se poveća penzija na osnovu novih godina radnog staža koje su uplaćivali.

Koliko ima onih koji rade na crno nemoguće je i pretpostaviti. Ali je za ovu priču svakako najteže bilo pronaći sagovornika. Od onih visoko obrazovanih, do radnika.

Nadežda Satarić tvrdi da je jedini razlog to što većina pristaje da radi na crno i ne sme javno da priča o tome jer se plaši da ne izgubi posao.

U Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja su nam rekli da penzionere najčešće zatiču da rade na crno na poslovima obezbeđivanja objekata, ali i kao vozače i ugostitelje.

Prodavac kestenja

Prodavac kestenja

Penzioneri prihvataju da rade na crno, jer penziju već primaju, pa ih ne zanima da li im neko uplaćuje doprinose.

Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo međutim kaže da penzioneri ne shvataju da radom na crno nisu dovoljno zaštićeni.

“U slučaju povrede na radu ili povrede prava ne mogu da ostvare punu zaštitu”, kaže Reljanović.

“Država bi trebalo da stimuliše rad penzionera posebno u oblastima gde fali radne snage, a penzioneri bi morali da insistiraju da budu prijavljeni, jer su tako i zaštićeni i pune PIO fond, a u krajnjem slučaju i njihove penzije će posle biti veće”, objašnjava Satarić iz udruženja “Amiti”.

Izrabljivanje ili privremeni i povremeni poslovi

Ako su i prijavljeni, penzioneri najčešće rade na osnovu Ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

“Taj ugovor nema ograničenje radnog vremena i nema minimalnu zaradu, tako da možemo pričati o faktičkom izrabljivanju, ali u mnogim slučajevima, poslodavac ne krši zakon, nego mu zakon omogućava da postavlja takve uslove rada”, kaže Reljanović.

Uz to se, prema svedočenju samih poslodavaca, veliki broj penzinera u Srbiji angažuje preko omladinskih zadruga.

Možda se tako osećaju mladima, ali zakon je jasan – u omladinskim zadrugama ima mesta samo za one ispod 30 godina.

Iskustvo ispred mladosti

Mnogi se pitaju da li penzioneri koji žele da rade prave nelojalnu konkurenciju mladima.

“Ne bih rekao da su konkurencija, jer oni prihvataju povremene poslove koje drugi neće da prihvate. Oni popunjavaju radna mesta za koja ne postoji konkurencija. Idealni su i prihvataju uslove koji drugi ne bi”, kaže Reljanović.

Šta to još, sem zanata u rukama, ima penzioner, a nema početnik? Poslodavci kažu da su seniori veoma zahvalna radna snaga, pouzdani, tačni, bolji od mlađih u međuljudskim odnosima i da su osveženje za svaki tim.

“Oni su lojalni poslodavcu. Imaju izuzetna znanja i veštine koje današnji mladi nemaju. Ogromno znanje oni mogu da prenesu mlađima”, kaže Nadežda Satarić.

Penzije u stabilnim ekonomijama

Prema istraživanjima iz juna meseca, čak jedna četvrtina Amerikanaca ne može u penziju, ako želi da preživi.

Ni nemačka penzija više nije dovoljna. Podaci nemačkog Instituta za istraživanje privrede pokazuju da se čak 16, 8 odsto nemačkih penzionera ove države vode kao siromašni, da primaju manje od 900 evra mesečno, čime ne mogu da pokriju osnovne troškove života.

Predviđanja pokazuju da će za dvadeset godina svaki peti penzioner biti siromašan, čak iako nemačka privreda bude beležila dobar rast.

Ljudi generalno duže žive, penzionera je sve više, penzioni fondovi kakve poznajemo to ne mogu da izdrže, pa su penzije sve manje.

Za 20 godina svaki peti penzioner biće siromašan

Za 20 godina svaki peti penzioner biće siromašan

U manjini će u budućnosti biti oni koji rade zato što vole, a ne zato što moraju.

Srpski penzioner konačno je dočekao da živi američki san – da radi dok je živ.

PODIJELI

OSTAVITI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here