Na magistralnom putu Prnjavor-Derventa, na izlazu iz Prnjavora kod tržnog centra “Metaleks, danas oko 15 časova dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala dva putnička vozila.
Foto: PRNJAVORSKI.NET
prnjavorski.net
Opština Prnjavor već drugu godinu zaredom nagrađuje najbolje studente sa novčanom nagradom od 5.000 KM i putovanjem u Prag, te je odličan primjer stare izreke da se trud uvijek isplati.
Ova opština prošle godine izdvojila je po pet hiljada KM za troje dobitnika studentske nagrade, dok je svih šestoro studenata, koji su ispunili uslove i konkurisali za ovu nagradu, dobilo turističko putovanje u Prag.
Novčane nagrade dobile su: Marina Dušanić, student Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Mrijana Spasojević, student Fakulteta političkih nauka u Banjaluci i Jelena Đurić, student Pravnog fakulteta u Beogradu.
Trenuto se da njima na turističkom putovanju u Prag nalaze i Milijana Janjić, student Filološkog fakulteta u Banjaluci, Slađana Preradović, student Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci i Tatjana Šestić sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Darko Tomas@TomasDarkoНајбољи студенти са наше Општине отпутовали у Праг! И ове године настављамо праксу да све студенте који имају просјек преко 9,5 на јавним високошколским установама, наградимо путовањем.
– Ovo je druga godina da dodjeljujemo studentske nagrade i posebno mi je zadovoljstvo da na ovaj način možemo nagraditi i istaći sve mlade koji ostvaruju odlične rezultate i uspjehe. Važno je da naglasimo da sa ovim ljudima Prnjavor ima budućnost kao i cijela Republika Srpska i uvjeren sam da će i kad se zaposle zauzeti važne pozicije i biti najbolji u svom poslu, kao što su bili i tokom školovanja – rekao je načelnik opštine Darko Tomaš, kada je uručivao nagrade studentima.
Kako je sada najavio, ova praksa nastaviće se i ove godine, te će Prnjavor nastaviti da nagrađuje najbolje studente novčanim nagradama, ali i putovanjima koji su svojim rezultatima i te kako zaslužili.
srpskainfo.com
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini, iznio je danas emotivnu obranu svoje odluke od prošlog ljeta da odbije da dozvoli migrantima na italijanskom brodu obalske straže da se iskrcaju u sicilijanskoj luci.
Salvini je govorio u Senatu pred glasanje o tome da li će mu biti ukinut imunitet kako bi se suočio sa eventualnim optužbama za otmicu zbog odbijanja da primi 177 migranta spasenih sa mora i prebačenih na brod italijanske straže Dikoti prošlog avgusta, prenio je AP.
Salvini je rekao da je njegovo odbijanje da dozvoli migrantima da pristanu na kopno bilo neophodno kako bi se italijanski evropski partneri prisilili da prihvate teret dolaska migranata, koji su nesrazmerno pali na Italiju kao primarnu destinaciju za humanitarne brodove koji spasavaju migrante sa brodova krijumčara iz Libije.
Nakon nekoliko dana, evropski partneri su se složili da prihvate migrante, navela je agencija.
Britanska premijerka Tereza Mej zatražila je danas od Evropske unije odlaganje Brexita do 30. juna.
Mejova je u pismu upućenom predsedniku Evropskog savjeta Donaldu Tusku u kome je zatražila odlaganje, navela da namerava da treći put pokuša da obezbijedi da sporazum o Brexitu bude usvojen u britanskom parlamentu, prenosi AP.
Agencija podseća da svih 27 članica EU mora da podrži predlog za odlaganje.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je prethodno da odluka o odlaganju Brexita najvjerovatnije neće biti doneta ove nedelje na samitu EU, koji počinje sutra, i da bi lideri bloka mogli sljedeće sedmice ponovo da se sastanu.
“Moj je utisak da ove nedelje na Evropskom savjetu neće biti donijeta odluka, ali da ćemo vjerovatno morati ponovo da se sastanemo sljedeće nedjelje”, rekao je Junker za njemački radio Dojčlandfunk.
Mejova se nada da će dobiti odobrenje u poslednjem trenutku za svoj sporazum pred održavanje samita EU u četvrtak, na kome se očekuje da će lideri EU razgovarati o odlaganju Brexita.
Britanije bi iz EU zvanično trebala da izađe 29. marta.
srna
Predsjednik Slovenačke nacionalne stranke Zmago Jelinčič podnio je u parlamentu Slovenije zahtjev ministru spoljnih poslova Miru Ceraru da ta zemlja povuče priznanje Kosova, saznaje “Sputnjik”.
Tako je, poslije Italije, to druga članica EU u kojoj se na visokom nivou razmatra odluka o ključnom državnom pitanju Srbije.
Slovenačka nacionalna stranka je još 2008, kada se u parlamentu Slovenije glasalo o priznavanju nezavisnosti Kosova, bila protiv toga.
Na to je u Beogradu ove nedjelje podsjetio i potpredsjednik te stranke Jan Ivanuša, koji je za “Sputnjik” rekao da postoji novi putokaz, nova smjernica za to da se priznanja Kosova ponište, jer su se sada svi povukli svoje stavove.
“Španija je u međuvremenu dobila problem sa Katalonijom. Jasno je da sada treba biti pametan i odlučan u zahtevima za povlačenje priznanja. Videćemo kako će proći evropski izbori u maju, ali nadamo se nekim novim idejama i nekim novim snagama koje bi to omogućile”, rekao je Ivanuša.
Slovenački ministar spoljnih poslova Miro Cerar izjavio je da Slovenija ne odustaje od priznanja samoproglašene nezavisnosti Kosova, dodajući da u vezi sa tim ipak postoji nekoliko otvorenih pitanja.
Slovenačka STA prenosi da je Cerar na pitanje da li Vlada Slovenije namjerava da odstupi od priznanja Kosova, koje mu je na sjednici Odbora slovenačke Skupštine za spoljnu politiku postavio lider Slovenačke nacionalne stranke Zmago Jelinčič, odgovorio da takve namjere ne postoje.
“Mislim da smo Kosovo opravdano priznali kao državu”, rekao je Cerar, ali i dodao da je Slovenija svjesna da ipak postoji nekoliko otvorenih pitanja.
Kao i većina ostalih članica EU koje su priznale nezavisnost Kosova, Slovenija je to učinila u prvoj polovini 2008. godine tokom svog šestomjesečnog predsjedavanja EU.
Prvi predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić nije zagovarao, ni podržavao, ni vršio zločine, već je on istorijska ličnost koju današnja presuda Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu šalje u legendu, izjavio je prvi predsjednik Narodne skupštine Srpske Momčilo Krajišnik.
On smatra da je drugostepena presuda Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu kojom je Karadžić osuđen na doživotnu kaznu zatvora strašna i da ona nikome neće donijeti korist, a donijeće mnogo štete u BiH.
“Iznenađuje me da nijedan dio njegove žalbe nije uvažen. To je pogubno. Imao sam optimizam da će Mehanizam pokazati više objektivnosti i da će imati hrabrosti da donese odluku koja je adekvatna. U današnjem vremenu, kada je Haški tribunal u pitanju, teško je da dođemo do pravde i istine”, izjavio je Krajišnik Srni.
Krajišnik je podsjetio da je i on akter skoro svih aktivnosti u kojima je u ratu učestvovao Karadžić, naglašavajući da može sa sigurnošću da tvrdi da Karadžić nije ni zagovarao, ni podržavao, niti vršio zločine.
“Karadžić je istorijska ličnost, a ovakva presuda ga, u stvari, šalje u legendu. Tako je suđeno – da bez žrtve nema ni slave”, istakao je Krajišnik.
Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu izrekao je danas Karadžiću drugostepenu presudu kojom ga je osudio na kaznu doživotnog zatvora.
Drugostepena presuda izrečena je nakon što su razmotrene žalbe odbrane i tužilaštva na prvostepenu, kojom ga je 2016. godine Haški tribunal osudio na 40 godina zatvora.
srna
U ovoj instituciji ne stanuju pravo i pravda, rekao je za ATV Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica nakon drugostepene presude Radovanu Karadžiću.
“Žalbeno vijeće je reklo jednu činjenicu kao argument, zbog čega je donijelo takvu odluku da dokumenta koja je potpisivao Radovan Karadžić i u kojima je rekao da se ne granatiraju civilni ciljevi Sarajevu da se ne može smatrati relevantim, jer je to navodno radio iz političkih razloga. Njima dokazi ništa ne znače”, kaže Kojić.
On dodaje da je ova presuda je prepisana kao prvostepena, samo su otišli i korak dalje, a to u dijelu odmjeravanja kazne.
“Mi kao narod i svi u Republici Srpskoj moramo da znamo da je Radovan Karadžić jedna istorijska ličnost i da je ovo politički sud, i moramo tako da ga doživljavamo i da moram naše buduće generacije uče da tadašnje političko rukovodstvo na čelu sa Karadžićem i vojno rukovodstvo na čelu sa generalnom Mladićem i kompletno policijsko rukovodstvo i ovi koji su učestvovali u odbrani Srpske su naši heroji i to moramo da prenosimo na mlade generacije”, rekao je Kojić i zaključuje:
“Ove presude su politički motivisane kako bi međunarodna zajednica sakrila svoju ulogu u ratu, a to je da pomažu Bošnjacima u ostvarivanju svojih ciljeva”.
Drugostepena presuda koja je danas izrečena Radovanu Karadžiću jeste pravosnažna ali nije konačna, jer i dalje ima pravo na vanredni pravni lijek – reviziju, rekao je za Tanjug član Karadžićevog pravnog tima advokat Goran Petronijević.
“Mi ćemo ga sutra posetiti i razmotriti mogućnost da od svih ovih dokaza koji su od nas prikriveni u toku prvostepenog postupka od strane tužilaštva, sačinimo novo činjenično stanje koje će nam biti dovoljan razlog za podnošenje zahteva za reviziju”, precizirao je Petronijević.
On je dodao da će u tom dijelu pravne borbe, biti učinjen još jedan pravni napor da se dođe do istine.
Komentarišući današnju presudu kojom je Karadžiću kazna od 40 godina zatvora povećana na doživotni zatvor, Petronijević kaže da je to bilo očekivano.
“Ovo je odraz stanja na terenu. Kad god je pritisak prema Republici Srpskoj i prema Srbima, ovakve presude su uvek bile neka vrsta kompenzacije. Tako da se osim ovoga što se danas dogodilo nije se drugo ni moglo očekivati”, naveo je advokat.
tanjug
