Јосип Броз је рођен у Кумровцу, Загорје, у мејшовитој хрватско-словеначкој породици маја 1892. године. Током његовог живота као датум рођења обиљежаван је 25. мај, као Дан младости, својеврсни национални празник.

Као аустроугарски војни обвезник учествовао је у Првом свјетском рату, с чином каплара, дијелом и на српском фронту. Рањен је и заробљен у Галицији, на руском фронту 1915. године, па је извјесно вријеме у тој земљи провео као заробљеник.

У званичним биографијама, у поратном периоду, навођено је да је потом учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца вратио се крајем октобра 1920, када постаје члан Комунистичке партије. Године 1937. постао је генерални секретар КПЈ, послије смјењивања и стријељања Милана Горкића, претходног лидера те партије.

Радио је и школовао се, 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви. Било је то вријеме најоштријих чистки унутар совјетске номенклатуре, и комунистичке интернационале, када је ликвидиран знатан број и југословенских комунистичких првака.

Као вођа КПЈ предводио је у Другом свјетском рату партизански покрет (Народноослободилачка војска). Из Другог свјетског рата изашао је као легендарни вођа.

На челу Југославије налазио се пуних 35 година.

Осим борбе против окупатора, јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију, током и након рата, у којој су, између осталог, у спровођењу револуционарне “правде” нестале и десетине хиљада некомуниста, под маском “борбе против сарадника окупатора”.

Године 1948. одбацио је ставове Москве, односно Резолуцију Информбироа комунистичких партија, и потом је успјешно одолијевао снажном Стаљиновом притиску, да би доцније годинама вјешто лавирао између источног и западног блока, изборивши сасвим особену позицију Југославије као челнице Покрета несврстаних.

Током 1950-их година, Југославија је добијала значајну финансијску и војну помоћ од САД.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај. Његова улога у том покрету, у познијој фази, посебно је упамћена по досљедном настојању да се несврстани задрже по страни од утицаја појединих проблоковски опредијељних чланица.

У унутрашњој политици, стицајем разних околности, вјероватно и дубоке старости, оставио је устројство које се на крају показало као неодрживо за функционисање СФРЈ – Устав из 1974. године. Специфичан систем консензуса представника република и покрајина показао се као нерјешив проблем када се СКЈ распао.

Сахрани Јосипа Броза Тита, у Београду, присуствовало је више од 200 високих личности из цијелог свијета, што је несумњиво израз његове сасвим посебене историјске улоге и изузетног угледа који је уживао.