Сви аналитичари у ЕУ су сагласни да су на овакве приједлоге утицали не само излазак Велике Британије из Европске уније, већ и избјегличка криза и страх који се шири међу грађанима земаља ЕУ због смртоносног таласа тероризма, што је утицало на бојазан од доласка нових земаља у чланство ЕУ.
Али, подвлаче европски дипломатски извори и коментатори, политика проширивања званично није доведена у питање и преговори о чланству ће се “технички наставити” јер је то процес који ништа не ремети у преустројавању Уније, већ само економски и безбједносно може бити веома од користи “Европи у кризи”.
То потврђује и отварање кључних поглавља у преговорима Србије о чланству с ЕУ и чињеница да је српски премијер Александар Вучић издејствовао и подршку америчког државног секретара Џона Керија за пут Србије у Европу, а што је Кери предочио и шефовима дипломатија ЕУ у Бриселу.
Пред Србијом “технички” не стоје препреке за наставак преговора и пута ка чланству у ЕУ, објашњавају европски дипломатски извори у Бриселу, и зато што је то процес који ће трајати годинама кад ће се видјети и како ће се изнутра преустројити ЕУ.
Јасно је да се проширивање не доводи у питање све док прије свега Њемачка, али и још неке чланице Уније, сматрају да и земље Западног Балкана које то заслуже реформама, треба да уђу у “европски клуб” зато што је балканско подручје и економски и безбједносно, што се посебно показало важним у избјегличкој кризи.
Ипак, уз захтјеве источних чланица ЕУ да се битна овлашћења из Брисела поново врате на националне равни, први пут су се чули и приједлози да се Европска унија устроји као језгро чланица спремних на даље обједињавање око евра и јаче заједничке безбједносно-одбрамбене политике, док би за остале чланице био успостављен положај “придруженог члана”.
То придружено чланство би стицале и евентуалне будуће чланице, како сматрају бивши белгијски премијер Гиј Верхофстат и либералне странке у ЕУ чији је он шеф групе у Европском парламенту.
Та замисао о “ЕУ у двије брзине” није нова, штавише темељним актом ЕУ, Уговором из Лисабона, је и предвиђено да земље које желе могу да крену у брже и темељитије политичко и економско удруживање, али статус “придруженог чланства” је новина и једино је Турској раније нуђено да постане “привилеговани партнер”, али не и члан ЕУ.
Један од виђених кандидата на предсједничким изборима у Француској 2017, Ален Жипе је и у сусрету ових дана с њемачком канцеларком Ангелом Меркел желио да провјери свој став да “кад је реч о пријему нових чланица, Европа више нема капацитета за проширивање”.
Жипе је послије разговора с канцеларком Меркел поновио да Турска нема мјеста у ЕУ и да “засад треба направити паузу и кад је Западни Балкан у питању”.
Жипе, један од првака француске деснице која има великих изгледа да у изборној трци преузме власт социјалистима, је послије сусрета с њемачком канцеларком ублажио ранији став да се “до даљњег мора на чекање” ставити процес припреме земаља Западног Балкан за улазак у редове Уније, али је тврд став према Турској остао.
“Балкану треба оставити европску перспективу на средњи рок”, додао је Жипе, мада није рекао да ли је о томе успио да усагласи ставове с Ангелом Меркел.
Жипе то образлаже оцјеном да је ЕУ јако ослабљена изласком Велике Британије и зато, како каже, “не можемо градити нови спрат наше куће чији су темељи постали климави”.
Нужност збијања редова унутар ЕУ и цијелој Европи и безбједносни елеменат су битни чиниоци у свеукупном сагледавању геополитике Европске уније на Балкану, па се зато у анализи бриселског Центра за европску политику и наглашава да је улазак земаља Западног Балкан у ЕУ и користан и потребан.
Закључак париског Института за безбједност ЕУ је да је Унија имала видне економске користи, али је ојачала и стабилност свог и европског простора ранијим уласком нових чланица.
Српска влада је то очигледно имала на уму кад је одлучила да постави моћне полицијско-војне снаге на границе да би се спријечили кријумчари који(из чланица ЕУ, бугарске и Грчке) шверцују имигранте, да докаже важност Србије за безјбедност ЕУ.
Анкете показују да не само нарастујуће популистичке снаге, већ и велика већина грађана ЕУ, укључујући Њемачку, Француску, Аустрију, сад сматрају да су имиграција и тероризам повезани.
