Уводник новинара Милана Ивкошића, који је посвећен Јасеновцу и књизи ревизионисте Игора Вукића, изазвао је згражавање, али и одобравање у Хрватској.
“У логору је било обиље радионица у којима су затвореници могли да покажу креативне способности и способности за израду компликованих производа.
Тако су у једној радионици израђивани дијелови за аутомобиле и авионе. Те су га радионице чиниле радним /логором/, рад је обиљежавао свакодневни живот”, наводи аутор, објашњавајући назив “радни логор”.
Познати десничарски колумниста, један у низу оних који све чешће негирају злочиначки карактер усташке државе и геноцид на Србима, Јеврејима и Ромима, тврди да је Јасеновац “стварао прилику за креативност”.
“У логору је било и забаве. Било је спортских утакмица, поготово фудбалских, концерата, представа, међу којима су извођена и дјела која су стварали сами затвореници”, пише аутор.
Овај десничарски новинар тврди и да су се јасеновачки логораши “бавили науком”.
Све своје ставове, који су увредљиви за бројне жртве усташких кољача у нацистичкој Независној Држави Хрватској /НДХ/, аутор заснива на књизи Игора Вукића, псеудоисторичара.
Вукић је секретар “Удружења за истраживање троструког логора Јасеновац”, које се свим снагама труди да оправда, умањи или негира злочине усташког режима у НДХ.
Према Вукићевој логици, болесни партизани су за јасеновачке логораше били већа пријетња од усташких кољача.
У великом дијелу хрватске јавности, не само у медијима, већ и образовним институцијама, па и политици, траје процес ублажавања и умањивања злочина усташа, уз обавезне поруке како су за сатанизацију НДХ највише криви Срби и комунистичко насљеђе.
Одомаћивање усташког поздрава “За дом спремни!” и његова правна рехабилитација били су само логичан слијед реусташизације друштва, напомињу политички аналитичари.
